Сијарто: Нећемо подржати антируске санкције у области нуклеарне енергије

Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто рекао је да та земља неће подржати никакве санкције које ограничавају сарадњу са Русијом у области нуклеарне енергије.

"Без нуклеарне електране 'Пакс' биће немогуће обезбедити тренутно снабдевање Мађарске енергијом, као што без изградње нових блокова ове нуклеарке неће бити могуће гарантовати сигурност снабдевања Мађарске у наредним деценијама. Сасвим је очигледно да Мађарска неће подржати никакве санкције које би на било који начин ограничиле сарадњу са Русијом у области нуклеарне енергије", рекао је Сијарто.

Сијарто је напоменуо да на Савету министара спољних послова земаља ЕУ нису изнети конкретни предлози о санкцијама нуклеарној индустрији Руске Федерације, већ да су биле само опште расправе.

"Што се тиче специфичности санкција у области нуклеарне енергије, до сада нисмо видели никакве конкретне предлоге, ни писмено ни усмено. Већ дуже време се воде расправе да треба увести санкције против 'Росатома' и сарадње са Русијом у нуклеарној сфери", додао је.

Он је подсетио да Мађарска користи нуклеарну енергију из нуклеарке "Пакс" већ 40 година, а да је споразум са "Росатомом" о изградњи нових блокова потписан пре девет година.

Шеф мађарске дипломатије је оценио да ће десети пакет антируских мера бити огромна грешка јер је доказано да санкције воде Европу у ћорсокак.

"Што се тиче санкција, доказано је да оне Европу воде у ћорсокак, са становишта економије, политике и безбедности. Била би огромна грешка предлагати нови пакет санкција", навео је.

Раније су медији, позивајући се на пољске и литванске дипломате, јавили да ЕУ намерава да до краја фебруара договори десети пакет санкција Русији. Варшава и Вилњус желе да постигну ограничења за руски нуклеарни сектор, забрану рада једног броја руских медија, одсецање више банака од СВИФТ система и заустављање трговине дијамантима, као и да Белорусију подвргну додатним санкцијама.  

Мађарска неће спречавати друге земље да шаљу оружје у Кијев

Сијарто је нагласио да Мађарска сматра да није добра идеја да друге земље шаљу оружје Кијеву, али да то неће спречавати. 

"Наше гледиште је јасно: мир је потребан што пре. Свака одлука која би могла да доведе до ескалације, одуговлачења или даљег ширења рата супротна је нашим интересима, па је не сматрамо добром. Сматрамо такође да није добра и исправна идеја да се фокусирамо на слање оружја Украјини, али у исто време нећемо ометати спровођење одлука ЕУ у вези са тим", рекао је Сијарто.

Русија је раније послала ноту земљама НАТО-а због испоруке наоружања Украјини. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров истакао је да ће "сваки терет који садржи оружје за Украјину постати легитимна мета за Русију".

Министарство спољних послова Русије је саопштило да се земље НАТО-а "играју ватром" због испорука оружја Украјини, а портпарол Кремља Дмитриј Песков прецизирао је да "пумпање Украјине оружјем са Запада не доприноси успеху руско-украјинских преговора и да те акције могу имати само негативан ефекат".

Будимпешта тражи помоћ ЕУ у ситуацији са угњетавањем Мађара у Закарпатју

Сијарто је додао да је Мађарска на Савету министара спољних послова ЕУ затражила помоћ од земаља уније због угњетавања мађарске мањине у Закарпатју.

"Замолио сам колеге за помоћ у вези са ситуацијом напада на мађарску националну мањину у западном делу Украјине. Директори школа и наставници повезани са мађарском националном мањином изненада су отпуштени без разлога", истакао је.

Шеф мађарске дипломатије нагласио је да цела ЕУ треба да се супротстави угњетавању Мађара, јер је Мађарска њена пуноправна чланица, а дужност Брисела је да штити заједничка европска правила, укључујући и она која се тичу националних мањина.

"Очекивали смо да ће се током преговора о приступању Украјине ЕУ ситуација са националним мањинама у Украјини побољшати, то би било логично, исправно и легитимно. Али то се није догодило", закључио је Сијарто.

Закарпатје, које је сада део Украјине, било је у саставу Мађарске до 1920. године. Међутим, мађарска национална мањина и даље живи у Закарпатској области Украјине. Према попису из 2001. године, у овом крају је живело око 150.000 Мађара. Тако је у граду Берехове удео Мађара, према попису из 2001. године, више од 48 осто, док је Украјинаца у граду 38 одсто.

Лист "Мађар Ханг" је 2018. године, позивајући се на студију Закарпатског мађарског института "Ференц Ракочи Други" и Националног института за политичке студије, објавио да се њихов број у региону смањио за 21.000 и износи приближно 131.000.

Локална администрација је 2012. мађарском језику доделила статус регионалног језика, што му је омогућило да се званично користи у управљању документима, али 2018. закон о регионалним језицима изгубио је правну снагу.

У Будимпешти сматрају да Украјина тлачи етничке Мађаре. У јулу 2022. године, након што је Русија почела специјалну војну операцију у Украјини, мађарски министар спољних послова Петер Сијарто рекао је да је "Будимпешта спремна да предузме акцију ако је потребно да спаси и заштити Мађаре који живе у Закарпатској области".