Како су Русија и Турска упркос бројним несугласицама одржале добре односе?

Пре пет година Турска је снажним ваздушним нападима, колонама оклопних возила, тенковима са пешадијском подршком и специјалним снагама у Сирији започела операцију "Маслинова гранчица".

Само дан раније, турска војска је ушла у регион у којем су биле стациониране руске трупе, а тај инцидент озбиљно је заоштрио односе између Москве и Анкаре.

Упркос томе, Русија и Турска нису раскинуле везе, већ су усред сукоба у Сирији, на Кавказу и у Украјини, наставиле да, на обострану корист, воде конструктиван дијалог.

Руски експерти за Турску су за РТ интернешенел истражили како је бивши непријатељ Москве и једна од најстаријих држава чланица НАТО-а постала један од најстабилнијих партнера Руске Федерације.

Конфликт у Сирији

Турска је 20. јануара 2018. године, као одговор на гранатирање пограничних територија са сиријске стране, започела операцију "Маслинова гранчица" у Африну, северозападном региону Сирије у којем већински живе Курди.

Акција турске војске била је усмерена против одреда курдских Народних одбрамбених снага и Партије демократске уније коју су основали Курди, а Турска је на тај начин утицала на интересе руских оружаних снага које су, на захтев сиријске владе, званично стациониране у Сирији.

Годину дана пре почетка операције "Маслинова гранчица", Русија је у Африн увела тим из Центра за помирење супротстављених страна, а присуство руске војске постало је својеврсна гаранција безбедности Курда.

На почетку операције су, из безбедносних разлога, руске оружане снаге пребачене у југоисточни део провинције, посебно у област Тел Рифат на путу за Алеп. Курди су, међутим, претпоставили да је Русија тиме дала зелено светло за напад.

Анкара је започела операцију бомбардовањем Африна, а иако су противракетни одбрамбени системи С-400 који су се налазили у руској ваздухопловној бази Хмејмим могли да их спрече, Русија није желела да се супротставља Турској на тај начин.

"Тешко је замислити сукоб између Русије и Турске, која је део НАТО-а. Да ли је Русија требало да обара турске авионе? То једноставно није било могуће", рекао је војни експерт Владимир Евсејев на панел дискусији међународне медијске групе "Русија севодња".

Када је операција "Маслинова гранчица" завршена, председник Турске Реџеп Тајип Ердоган рекао је да ће та држава наставити да спроводи војне операције широм "великог дела северне Сирије", што је значило да ће сиријско питање наставити да угрожава руско-турске односе.

Један од критичних тренутака наступио је у јануару 2020. године када су, уз подршку турске војске, милитанти покушали да пробију положаје војске сиријске владе.

Напад су тада одбиле трупе сиријског председника Башара ел Асада уз помоћ Ваздушно-космичких снага Руске Федерације, што је додатно затегло односе између Русије и Турске.

Ситуација је узнемирила међународну заједницу и светске политичаре због могућег избијања правог војног сукоба између две силе.

Међутим, тензије су окончали преговори председника Турске Ердогана и Русије Владимира Путина.

Проблеми на Кавказу

Неслагања између Москве и Анкаре нису ограничена само на Сирију.

На Кавказу, где су Јерменија и Азербејџан већ неколико деценија у оружаном спору око Нагорно-Карабаха је, наиме, недавно избио проблем за обе стране. Док је турско руководство отворено подржало азербејџанску страну, Русија је настојала да очува мир у региону посредовањем и дипломатским преговорима.

Москва и Анкара су, ипак, и таквим околностима пронашле простор за дијалог.

Упечатљив пример је рад заједничког руско-турског центра за праћење који је надгледа режим прекида ватре у Нагорно-Карабаху након завршетка рата из 2020. године.

Центар, нажалост, није увек успешан у спречавању тензија, а сукоб се поново разбуктао у марту 2022. године, када је, како је навео Јереван, азербејџанска војска отворила ватру на села на територији Карабаха.

Средином децембра прошле године, азербејџанска група која се представља као еколошки активисти блокирала је коридор Лачин, који је под контролом руских мировних снага.

Демонстранти су навели да се противе томе што јерменске власти нелегално ваде природне ресурсе на територији непризнате републике, те да захтевају од азербејџанских званичника да прегледају локалне руднике.

Коридор који су активисти блокирали је једини пут који повезује Нагорно-Карабах са Јерменијом, чиме је непризната република де факто блокирана.

Путин и Ердоган још нису разговарали о том питању, а њихова последња расправа на тему Нагорно-Карабаха одржана је 1. новембра 2022.

Украјинска криза

Председник Турске је готово једини посредник у сукобу између Русије и Украјине, а посебено када је у питању размена заробљеника која се одвија уз директно учешће Анкаре.

Вреди напоменути да је Ердоган још пре почетка руске војне операције затражио од Путина да Анкари додели статус званичног посредника у украјинској кризи.

"Подржавамо успостављање мира у региону, посебно у вези са кримским Турцима. О овом питању смо више пута разговарали са нашим руским пријатељима, а посебно са председником Путином. Не желимо да регион буде територија на којој букти рат", рекао је председник Турске крајем прошле године.

Москва, ипак, након учешћа Турске на антируском самиту "Кримска платформа" и испоруке војних дронова Украјини тешко да види Анкару као неутралног посредника.

Чврста веза

Упркос бројним неслагањима Русије и Турске, две државе су успеле да одрже конструктиван дијалог и пријатељске односе. Један од главних фактора је економска међузависност Москве и Анкаре, која је у последњих неколико година нагло порасла.

У периоду од јануара до септембра прошле године трговински промет између Русије и Турске је премашио 47 милијарди долара, што је двоструко више него у првих девет месеци 2021. године.

До тога је дошло превасходно због тога што Анкара Москви служи како би заменила званични увоз из западних држава.

"Дијалог између Русије и Турске заснива се на изузетно високом нивоу трговинско-економске сарадње. То је кључни аспект. Турска је ове године поставила рекорд у извозу, а значајна количина робе је извезена у Русију. Турска економија би без тога била у много несрећнијем стању него што је сада" , рекао је за РТ интернешенел Виктор Надејин-Рајевски, виши истраживач на Институту за светску економију и међународне односе.

Поред тога, Турска зависи од руских енергената.

Иако је турска новинска агенција Анадолу објавила да је Анкара почела да се окреће другим добављачима и да замењује руски гас, Руска Федерација је задржала водећу позицију у овом сектору.

Надејин-Рајевски изградњу нуклеарне електране Акују у Турској такође сматра важним фактором у односима две земље руску. Фабрика се гради на јужној обали, у провинцији Мерсин. Ово је прва нуклеарна електрана изграђена у републици и први пројекат у глобалној нуклеарној индустрији реализован по моделу "гради-поседуј-управљај". Одговарајући споразум између Русије и Турске потписан је у мају 2010. године, а трошкови пројекта се процењују на око 20 милијарди долара.

"Трошкове изградње покрива Русија, без турског капитала. Дуг ће бити отплаћен испоруком електричне енергије коју плаћају турски потрошачи по унапред договореним ценама. Овај модел је прилично профитабилан за Русију, а Турска постаје гасно чвориште које ће снабдевати Европу", рекао је стручњак.

Поред економске сарадње, Русија и Турска су успеле да изграде односе поверења и конструктиван дијалог захваљујући међусобном поштовању, каже Амур Гајијев, члан Института за оријенталистику Руске академије наука.

"Обе земље поштују политику и интересе једне друге и развиле су механизам узајамног поштовања. Разговор између њих није на истом нивоу као између Турске и НАТО-а или Турске и других западних земаља – то није разговор са вазалном државом, већ дијалог између две једнаке силе. То је тајна ефикасне билатералне сарадње", рекао је експерт за РТ.

Лични односи двојице лидера, такође, играју важну улогу, додаје Надејн-Рајевски.

"Путин Ердогана сматра 'правим човеком' који држи своју реч", рекао је он.

Према речима Амура Гаџијева, још један важан аспект јесте то што обе стране поштују међусобно обавезујуће споразуме.

То је било евидентно у оквиру сиријског решења, споразума о Карабаху и другим питањима у контексту билатералне сарадње као што су регионални проблеми, трговинска, економска и енергетска сарадња, као и културне и хуманитарне везе.

"Све док постоји међусобно поверење и обе стране поштују своје обавезе према постојећим споразумима, неће бити препрека за узајамно корисну сарадњу две земље у будућности", рекао је Амур Гаџијев.