Пржеваљсков коњ – дивљи горостаст који је повезао Русију и Кину

Током 19. столећа, руски истраживачи походили су централне делове Азије и одлазили све до Кине, успостављајући везе два народа започете неколико векова раније.

Њихова истраживачка улога у "Великој игри", како је названо тадашње геополитичко надметање Русије и Велике Британије за премоћ у Азији, била је врло запажена, а у неким случајевима попримила је обрисе легенде.

Наш избор

"Велика игра", Громбочевски и Јангхазбенд: Када је геополитику кројило господство и поштовање

Један од поменутих руских истраживача био је Николај Михаилович Пржеваљски (1839 – 1888) који је открио врсту дивљег коња који је потом назван Пржеваљсков коњ, односно коњ Пржеваљског.

Посреди је једина преживела врста дивљег коња која никада није била припитомљена. Због ове околности, Пржеваљсков коњ данас представља "живи фосил". 

Кључну улогу одиграли су научници из Санкт Петербурга

Током путовања по северозападном делу данашње Кине, ловци и номади из тих крајева Пржеваљском су говорили о дивљим коњима који живе у степама и на рубу пустиња Гоби и Такламакан. Пржеваљски је успео да прибави кожу и лобању мистериозног дивљег коња. Узорке је, потом, послао у Санкт Петербург, тамошњим научницима.

На основу тих примерака, руски зоолог Иван Пољаков је 1881. године у потпуности научно описао нову врсту коња и назвао је Equus przewalskii у част Пржеваљског, јер је он обезбедио материјал и скренуо пажњу на животињу.

Осим дивљег коња, Пржеваљски је први научно описао још тада непознатих врста: Пржеваљскове газеле и централноазијске дивље камиле.

Енциклопедија "Британика" Пржеваљсковог коња, који и данас живи на северозападу данашње Кине, описује као коња жућкасте или светлориђе боје, са тамном гривом и репом и, најчешће, тамном пругом дуж кичме.

"Грива је кратка и усправна, без чуперка. Ниско изражен гребен прелази у уска леђа, а сапи су кратке и стрмо спуштене. Висок је око 12 до 14 шака (122 до 142 центиметра). Пржеваљсков коњ подсећа на грубог домаћег понија", наводи енциклопедија "Британика".

Судбина овог "живог фосила", који симболички повезује Кину, у којој му је станиште, са Русијом, чији су га истраживачи пронашли и у научном смислу препознали и описали, још увек је неизвесна, премда број јединки непрекидно расте.

"Више експедиција између шездесетих година 20. века и средине деведесетих није успело да пронађе овог коња, па је проглашен изумрлим у дивљини. Научници су претпостављали да су се преостале дивље јединке вероватно укрстиле са полудивљим припитомљеним коњима и да је подврста изгубила своја препознатљива обележја. Међутим, један одрастао примерак пронађен је у дивљини 1996. године, након чега је Међународна унија за заштиту природе ову врсту поново сврстала у категорију критично угрожених", наводи енциклопедија "Британика".

Кина пре четири деценије покренула програм спасавања врсте

Пре четири деценије, Кина је покренула "Програм повратка дивљег коња", па број јединки Пржеваљсковог коња премашује деветсто јединки, што чини, приближно, трећину укупне светске популације.

У Кини истичу да еволуциона историја Пржеваљсковог коња траје шездесет милиона година, као и да су у тој земљи основане базе за размножавање јединки ове врсте. Како је недавно почела кинеска година коња, Пржеваљсков коњ је у многим манифестацијама добио своје запажено, такорећи почасно место.

"Ова ретка врста коња постала је водећи симбол еколошке обнове, као и нови културни симбол који је послужио као инспирација за стварање Ченгченга, маскоте Пролећне фестивалске гала вечери која је почетком 2026. уприличена поводом почетка године коња", пренео је лист "Чајна дејли".

Кључна фаза процеса поновног враћања Пржеваљсковог коња у дивљину одиграва се у Националном резервату природе "Западно језеро Дунхуанг", у провинцији Гансу.

Џанг Ћангвеј, директор Центра за заштиту угрожених животиња провинције Гансу, који се налази у граду Вувеју, изјавио је да је између 2010. и 2025. године у тамођњи резерват пуштено 56 једински Пржеваљсковог коња.

Током ове године, у поменутом центру за узгој коња очекују још шест ждребади Пржеваљсковог коња, а циљ центра је да успостави здраву популацију са стабилном сменом генерација.

"Програм је достигао технички врхунац прошле године, највећом кинеском операцијом пресељења на велике удаљености. Под вођством професора Ху Дефуа са Пекиншког шумарског универзитета, организовано је превезено 28 коња на раздаљину од 1.030 километара од центра у Вувеју до резервата у Дунхуангу, уз примену пионирске методе такозваног слободног транспорта. За разлику од традиционалног превоза у сандуцима, уз употребу анестезије, који је често доводио до угинућа, операција из 2025. године завршена је без иједног угинућа", наводи "Чајна дејли".

До сада је центар у Вувеју одгојио и пустио у природу више од триста Пржеваљскових коња. До септембра прошле године, популација у резервату премашила је двеста јединки, формирајући 28 крда, што је значајан корак ове необичне врсте ка опстанку и самоодржању.

Пржеваљски је рођен је 31. марта, односно 12. априла по новом календару 1839. године у Смоленску. Преминуо је 20. октобра, 1. новембра по новом календару 1888. године у Караколу, тада у Руском Царству, данас у Киргистану.

Извештаји са његова прва два путовања по Азији објављени су на руском, али и на енглеском језику: "Монголија, земља Тангута и пустоши северног Тибета" (1876) и "Од Куље, преко Тјен Шана до Лоп Нора" (1879).