Свет
Може ли Европа да развије алтернативу америчким "томахавцима"
Амерички председник Доналд Трамп уздрмао је Европу одлуком да ускрати ракете Немачкој, а уз то ће повући и америчке трупе. Какву алтернативу имају европске земље?
Одлука америчког председника Доналда Трампа да откаже планирано распоређивање ракета дугог домета у Немачкој открила је рањивост Европе у случају евентуалног сукоба.
План из Бајденове ере о распоређивању батаљона опремљеног крстарећим ракетама "томахавк" и хиперсоничним оружјем "тамни орао" био је осмишљен да Европи обезбеди могућности дубоког прецизног удара (ДПУ) на циљеве унутар Русије (коју упорно доживљавају као претњу, упркос сталним демантима из Москве) или другог противника.
Немачки министар одбране Борис Писторијус рекао је да би Трампова одлука – за коју инсистира да још није коначна – била "веома несрећна и штетна" за Немачку и за Европу. То би значило да би се европске празнине у капацитетима могле "додатно проширити", упозорио је.
Године занемаривања стижу на наплату
Европа је последњих деценија занемаривала ДПУ због америчких уверавања да ће их обезбедити и из страха од провокација.
Од краја Хладног рата, САД су обезбеђивале примарно средство конвенционалног одвраћања од било каквог напада на Европу – било са америчких лансирних позиција или са европских ракета, попут сада отказаног распоређивања "томахавка".
Поред тога, Споразум о средњим нуклеарним снагама између Москве и Вашингтона из 1987. године – који је забранио ракете домета између 500 и 5.500 километара – обуздао је интересовање за развој ДРС-а.
Чак и ако би Трамп променио курс, постоји ограничена понуда таквог оружја с обзиром на рату у Ирану и шири окрет САД ка Азијско-пацифичком региону.
Немачка и Шпанија имају крстареће ракете "таурус" домета око 500 км. Француска и Велика Британија су заједнички развиле крстареће ракете "скалп/сторм шедоу" сличног домета. Али залихе свих њих су мале.
Са друге стране Русија коју Европа упорно доживљава као "претњу", поседује бројне крстареће и балистичке ракете домета од најмање 2.000 км, укључујући "кинжал" и 9М729, што Варшаву, Берлин и Минхен ставља у домет континенталне Русије. Такво оружје распоређено у Калињинграду, руској полуенклави на Балтичком мору, могло би да погоди Лондон, Париз и Рим.
Та неравнотежа ограничава способност Европе да "одврати" Русију од евентуалног размишљања о могућем нападу, кажу званичници НАТО-а, и компликује планирање рата.
"У сценарију руске кризе, не желимо да се нађемо у ситуацији где одсуство америчких ДПС система чини целокупно управљање кризом много компликованијим", рекао је Камил Гранд, бивши помоћник генералног секретара НАТО-а, а сада генерални секретар Удружења одбрамбених индустрија Европе.
"Просјаци не могу да бирају"
Када су европске земље то схватиле, почеле су да планирају развој сопствених ракета које могу да досегну Русију са њихове територије, што захтева домет од 1.500 км или више.
Немачка, Француска, Пољска и Италија су 2024. године покренуле заједнички пројекат под називом "Елса" за развој разних европских ракета дугог домета. Програм, коме су се касније придружиле Велика Британија и Шведска, има низ пројеката у развоју, укључујући најмање два са предвиђеним дометом већим од 2.000 км. Али већина је још увек у раним фазама и неће бити спремна до касно у 2030-им.
"Постоји дисонанца између реторике и акције која ми је у овом тренутку необјашњива", рекао је Фабијан Хофман, виши истраживач на Норвешком универзитетском колеџу за одбрану.
Званичници и аналитичари кажу да постоје нека могућа привремена решења.
Најбржи пут до европске ракете са копна, домета преко 2.000 км, вероватно би био брза реконструкција постојећег производа, као што је француски поморски MdCN, у верзију дугог домета за ваздух или копно. Ово би пружило потенцијалне опције док се одвија дугорочни развој основне платформе.
"Дестинус" тренутно производи више од 2.000 крстарећих ракета годишње за бројне европске земље. Ракете су такође коришћене у Украјини. Недавно је тестирао елементе за систем "Рута Блок 2", дизајниран као прецизни систем за дубоко дејство са дометом од преко 700 км и носивошћу од 250 кг.
Француска сада ради на додавању милијарде евра свом војном буџету како би наручила француско-немачкој групи "Аријана" изградњу конвенционалне балистичке ракете која би имала домет већи од 2.000 км. "Аријана" већ производи балистичку ракету М51 за француски нуклеарни програм, тако да има искуства у овој области.
Такође су у току разговори са Немачком о изводљивости развоја и производње сличног оружја.
Борис Писторијус, немачки министар одбране, рекао је да ће његова земља такође размотрити "украјинско знање" како би помогла у попуњавању празнина.
То укључује крстарећу ракету "фламинго" - која се нашла у центру новог корупционашког скандала – као и дронове дугог домета.
Хофман каже да би европске земље требало да купе све што могу брзо да дођу до њих, чак и ако то значи набавку несавршених решења. "Просјаци не могу да бирају".
Live
