Хладноратовска ера је завршена – почела је трка у наоружавању

Сукоб у Украјини, први велики конфликт високог интензитета у Европи после 1945. године, натерао је владе бројних земаља, не само европских, да почну да преиспитују све: од стања у складиштима муниције, система наоружања и ланаца снабдевања до војних доктрина, пише "Блумберг".

Ефекти сукоба нису ограничени само на земље украјинском суседству, његове последице разматрају и Кина, Индија, Тајван и Сједињене Америчке Државе.

Према речима француског војног аналитичара и некадашњег саветника владе Франсоа Ајсбура, постхладноратовска ера је завршена и армије бројних држава сада се баве питањима одбране јер је јасно да ниједна држава, укључујући и Америку, нема довољно залиха потребних за дужи сукоб високог интензитета.

Највећи полигон за одбрамбену индустрију у модерној историји

Анализирајући последице руско-украјинског конфликта, Краљевски институт здружених снага истиче у својој студији урађеној за потребе Велике Британије да је важно обезбедити оружје, дронове и добру комуникацију на бојном пољу засновану на савременим технологијама.

Министри одбране НАТО-а су ове недеље на конференцији у Минхену потписали нове политичке смернице у којима позивају чланице да више улажу у противваздушну одбрану, капацитете за ударе у већу дубину територије и теже снаге, истовремено наглашавајући потребу за већим улагањем у дигиталну модернизацију.

Очекивано, војна индустрија доживљава свој процват и њихове акције расту.

Како се указује у графиконима који прате текст "Блумберга", од јануара прошле године до фебруара 2023, акције немачког "Рајнметала", који производи наоружање и муницију за тенкове "леопард", порасле су за 190 одсто, шведског "Саба", произвођача лаког антитенковског наоружања нове генерације (NLAW), за 125 одсто, а француског "Талеса", који прави противракетне одбрамбене системе (SAMP/T), за 72 одсто.  

Произвођачи оружја, како се додаје, посматрају како ратна мешавина донираног оружја западне производње против руског модернизованог арсенала ствара вероватно највећи полигон за производе одбрамбене индустрије у модерној историји.

Много планираних милијарди евра и мало муниције

Констатује се да је за већину НАТО чланица сукоб у Украјини био шок и да су годинама уназад смањивале своје војне буџете и продавале или расходовале знатне количине старог наоружања сматрајући да је велики копнени конфликт мало вероватан.

Немачка, чији је само западни део осамдесетих година прошлог века имао хиљаде тенкова, сада има 321, док Велика Британија, која је средином осамдесетих година прошлог века издвајала четири одсто бруто домаћег производа за оружане снаге од 325.000 припадника, сада троши око половине тог износа и има око 150.000 припадника мешовитих снага.

Пољска издвајања за одбрану порасла су више од два пута прошле године, укључујући ту опредељених 97,4 милијарди злота (око 22 милијарде долара) из државног буџета и додатних 30 до 40 милијарди злота за ванбуџетски војни фонд основан прошле године. Влада је одлучила да четири одсто БДП-а издваја за војску, више него што је било која чланица НАТО-а издвајала за те потребе пре украјинског конфликта.

Немачка, највећи донатор тешког наоружања Украјини, определила је 107 милијарди долара за војне потребе, око два одсто БДП-а, што је стандард који захтева и НАТО, али га ова држава годинама није испуњавала. Позивајући се на упућене изворе, наводи се да Немачка планира да следеће године повећа војни буџет за 10 милијарди долара, а значајна улагања планира и војна индустрија.

"Рајнметал АГ" уложиће стотине милиона евра у нове фабрике и производне погоне код куће и у суседним земљама, попут Мађарске како би повећао производњу муниције и тенкова.

"Дил дифенс" планира повећање производње свог противракетног система ИРИС-Т, који би требало да има кључно место у иницијативи немачког канцелара Олафа Шолца да се створи европски одбрамбени против-ракетни систем – "Јуропијан скај шилд" чије су креирање подржали 13 чланица НАТО-а и Финска.

Француска, такође, планира реструктуирање својих оружаних снага и определила је 400 милијарди долара у наредних шест година за војне потребе.

Отрежњујући би требало да буде податак да руске снаге у региону источног Донбаса  тренутно за недељу дана потроше тешке артиљеријске муниције колико су топови "цезар" калибра 155 милиметара француског "Некстера" потрошили за 13 година обуке и ангажовања у Авганистану, Либану, Малију и Ираку.

Ситуација је још озбиљнија у британској војсци, која би према студији Краљевског института здружених снага, целокупне залихе муниције калибра 155 милиметара, ако би их трошила брзином којом то чини руска артиљерија у Донбасу, потрошила за свега два дана.

Велика Британија током наредних недеља ревидираће своје стратешке војне документе, будући да се и они најскорији из 2021. сматрају застарелим, и затражити додатних 10 милијарди фунти за војску, рекао је неименовани извор из војних кругова "Блумбергу".

Мађарски премијер Виктор Орбан наредио је после састанка НАТО у јулу прошле године министру одбране да знатно повећа одбрамбене способности војске. Орбан није послао оружје Украјини и замера на увођењу санкција Русији, али се такође наоружава, можда забринут због положаја Мађарске у централној Европи "на ветрометини", наводи се у тексту.

Мађарска је наручила 45 тенкова "леопард 2", 218 оклопних возила "линкс", непознат број "ербас 225" хеликоптера, немачке панцер хаубице ПзХ2000с, као и амерички радарски систем НАСАМС за своје ваздушне снаге.

Америчке војне игре око Тајвана

Хиљадама километара далеко, Јапан и САД, како се истиче у тексту, забринуте су да би Кина могла "силом да присаједини демократски Тајван". Тај сукоб био би битно другачији од оног украјинског, имајући у виду да би био вођен преко 180 километара дугачког Тајванског мореуза и могао да има још опасније последице имајући у виду обим кинеске економије и ресурса.

Ипак, констатује се, украјинске лекције могле би бити значајне у овом западњачком промишљању о Тајвану.

Бивша америчка подсекретарка одбране за политику и директорка Центра за нову америчку безбедност у Вашингтону Мишел Флурној истиче значај осам година обуке украјинске војске "између два Путинова покушаја да потчини свог суседа", што се вероватно односи на период од 2014. до 2022. имајући у виду западни наратив о "окупацији Крима".

"Та обука, спроведена са нашим савезницима, имала је много већи ефекат него што смо очекивали. Сада треба да смислимо како да те лекције применимо на Тајван", каже Флурној, занемарујући, наравно, да су у периоду савезничке обуке бар на папиру важили Мински мировни споразуми, да је Пекинг више пута ставио до знања САД да је Тајван део "једне Кине" и да САД званично то и признаје.   

Индија и домаће наоружање

Ток борби у Украјини разматра се и у Индији, додаје се у тексту, и подстакао је званичнике да крену у набавку већег броја ракета дугог домета које би биле потребне у "неконтактом рату дуж индијске планинске границе са Кином".

Влада је наручила прву серију од 120 балистичких ракета кратког домета домаће производње "пралај", сличних руском "искандеру".  

Индија је наручила и више ручних противваздушних система и тражи нове добављаче наоружања, будући да Москва више не може да има ту улогу јер је њена војна индустрија у великој мери окренута потребама за борбе у Украјини. Индија се више окреће Америци и Француској када је реч о куповини оружја, а такође, две трећине војног буџета определила је за домаће произвођаче.

Пољске амбиције и стварност

У трци у наоружавању најдаље је вероватно отишла Пољска, чији су војни планови толико амбициозни да су према проценама стручњака готово неоствариви.

Министар одбране Мариуш Блашчак рекао је лане да ће Пољска оформити две армијске дивизије како би ојачала централни и источни део земље, за шта ће бити потребно око 20.000 нових војника.

Такође, Варшава је изразила намеру да купи чак 486 система ХИМАРС, што је отприлике количина коју је амерички "Локхид Мартин Корп" икада произвео. Произвођач је најавио да ће повећати производњу на 96 ХИМАРС-а годишње, али је јасно да би за испуњавање оваквих захтева Пољске биле потребне године.

Уместо тога, Пентагон је одобрио продају Пољској 18 ХИМАРС-а са припадајућом муницијом, што је коштало око 10 милијарди долара.

Пољска је потписала уговор са Јужном Корејом за куповину 218 "К249 чунмо" вишенаменских ракетних система, компатибилних са муницијом за ХИМАРС. Испорука првих 18 ових система очекује се ове године.

Многи су скептични, међутим, око тога може ли Пољска да издржи своје амбициозне војне планове, наводи се у тексту. Прошле године, на пример, националном стратегијом одбране предвиђено је да број војника буде повећан на 250.000 са садашњих 114.000 у наредних 12 година. То је око 11.000 нових припадника војске годишње у време када се војска мучи да одржи и постојећи број војника.

Стотине нових ХИМАРС-а и "чунмоа" захтеваће огромне ресурсе, поврх астрономски високих трошкова куповине. Између осталог, неколико хиљада обученог особља да управља њима, одржава их и обезбеђује. Потребна су и складишта за хиљаде ракета величине кајака.  

Уз то, са 1.400 нових тенкова, међу којима је 366 америчких "абрамса" наручених пре и након почетка сукоба у Украјини и 1.000 јужнокорејских "К2 пантера" одржавање и ланци снабдевања биће огромни.

"Иако се главно усмерење чини исправним, када погледате бројке нове наручене војне опреме и наоружања, нисам сигуран да је ико обавио подробнију анализу на којим ће локацијама војска да их складишти, ко ће да управља њима и да их одржава", каже генерал и некадашњи инспектор ваздушних снага Томаш Древнијак.