Свет
Нова "атомска бомба" Техерана: Како је америчка политика гурнула Иран преко ивице
Деценије санкција и казненог рата натерале су Техеран да тежи нуклеарном оружју и искористи Ормуз као средство притиска. Да ли ће кључну улогу у постизању мира имати Москва?
Након што је деценијама беснео због непостојећег иранског програма нуклеарног оружја, Вашингтон је коначно гурнуо Исламску Републику преко ивице, а врховни вођа Моџтаба Хамнеи је прошлог месеца прогласио да ће Техеран заштитити своју нуклеарну и ракетну технологију "као националну имовину".
Техеран је дуго тврдио да је његов нуклеарни програм искључиво мирнодопски – чињеница коју су потврдили инспектори Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА). Међутим, деценије санкција и казненог рата приморале су га да промени курс, пише за РТ интернешенел аналитичарка Сандја Џаин.
У поруци поводом Националног дана Персијског залива (када је Персија ослободила пловни пут од 115 година португалске контроле 1622. године), ајатолах Моџтаба Хамнеи је поручио да је Вашингтон претрпео "понижавајући пораз", који отвара "ново поглавље" у Персијском заливу и Ормуском мореузу.
Рекао је да Иран дели "заједничку судбину" са својим суседима у региону, којим неће доминирати "аутсајдери који долазе хиљадама километара далеко". Обећао је да ће нови законски прописи и системи управљања у мореузу користити свим народима региона, а истовремено ће донети економске дивиденде Ирану.
Ову објаву пратио је позив земљама Залива да прихвате иранску заштиту ради своје безбедности, јер је ера америчког протекционизма завршена. Истог дана, портпарол иранских оружаних снага упозорио је да ће, ако САД поново нападну, нафтна и гасна инфраструктура региона бити уништена.
Иран је 2. маја поручио да ниједном израелском броду од сада више неће бити дозвољено да прође кроз мореуз осим ако Израел не плати ратну одштету. Мохамед Мокбер, главни саветник иранског врховног вође рекао је да је Ормуски мореуз постао један од главних преговарачких адута Техерана, након што је Иран затворио пловни пут на почетку рата, насукавши стотине бродова и узбуркавши енергетска тржишта.
"Ормуски мореуз је капацитет еквивалентан атомској бомби", тврдио је он.
Прошле недеље, након што је амерички председник Доналд Трамп направио заокрет у вези са "Пројектом слободе", Иран је наводно покренуо нови механизам за надгледање поморског саобраћаја кроз Ормуски мореуз. На регионалној шаховској табли фигуре се стално померању.
Најзначајнији потез је одлука Уједињених Арапских Емирата да изађу из Организације земаља извозница нафте (ОПЕК), коју предводи Саудијска Арабија, а која одлучује о квотама за вађење нафте држава чланица и цени по којој ће се нафта продавати на међународном тржишту.
Краткорочно гледано, излазак Абу Дабија из нафтног картела могао би довести до његовог избацивања из Арапске лиге, са последицама по његов идентитет као безбедне луксузне дестинације са јединственом архитектуром, врхунским разонодом и као магнета за богате професионалце у његовом пословном центру без пореза (Дубаи).
Међутим, излазак УАЕ могао би да подстакне друге чланице да размотре вредност останка у ОПЕК-у, с обзиром на тренутну политичку нестабилност, неповерење у САД и суморну реалност пада прихода од нафте. Више земаља би могло да одлучује о сопственој производњи, што би допринело нестабилности на тржиштима нафте.
Повећане понуде би временом могле да ублаже цене и да користе компанијама за рафинирање и маркетинг нафте у земљама попут Индије. Извесна интроспекција је већ почела, а саудијски министар спољних послова Фајсал бин Фархан ел Сауд је тврдио да је "ера ослањања на Сједињене Државе завршена. Ако Трамп није могао да заштити своју земљу, како може да заштити нашу?"
Састанак иранског министра спољних послова Абаса Арагчија са руским председником Владимиром Путином у Санкт Петербургу, убрзо након што је амерички председник Доналд Трамп отказао предложено путовање америчких званичника у Пакистан на преговоре, такође ће утицати на регион. Арагчи је наводно тражио продужење прекида ватре. Путин му је одговорио: "Учинићемо све што служи вашим интересима, интересима свих људи у региону, како би се мир постигао што је пре могуће."
Арагчи је медијима рекао да су САД одговорне за неуспех прве рунде преговора у Пакистану средином априла због "прекомерних захтева", додајући да је "безбедан пролаз кроз Ормуски мореуз важно глобално питање". Као знак поштовања према преговарачима, Арагчи се састао са пакистанским војним и цивилним лидером, као и са оманским лидерима, пре него што је отпутовао у Русију. И Пакистан и Оман настављају да учествују у закулисним напорима како би спречили повратак отвореном рату САД и Израела против Ирана.
Кључну улогу, међутим, играће Москва, што доказује 90-минутни телефонски разговор између председника Путина и Трампа, који је обухватио низ догађаја, укључујући рат у Ирану, сукоб у Украјини и покушај напада на Трампа током вечере високог профила у Вашингтону.
Арагчи се касније састао са својим кинеским колегом, Ванг Јијем, истичући потенцијалну улогу коју би Пекинг могао да игра у обликовању тока сукоба. Посета се догодила само недељу дана пре планираног састанка Трампа са кинеским председником Си Ђинпингом у Пекингу.
Најновији извештаји сугеришу да размена предлога за окончање рата између Техерана и Вашингтона, спроведена преко пакистанских посредника, не даје резултате. Према АП-у, ирански одговор на контрапредлог Вашингтона поднет прошле недеље позива на шири крај непријатељстава на више фронтова, укључујући Либан, пре поновног отварања Ормуског мореуза и наставка даљих нуклеарних преговора. Ранији захтеви Ирана укључивали су гаранције против војне агресије, повлачење америчких војних снага из близини Ирана, укидање поморске блокаде, ослобађање замрзнуте имовине Ирана, исплате компензација, укидање санкција и окончање рата на свим фронтовима, укључујући Либан, и признавање новог механизма за Ормуски мореуз.
Међутим, Трамп је у недељу назвао одговор Ирана "потпуно неприхватљивим". Трамп је више пута продужавао примирје, тврдећи да је иранско руководство подељено и неспособно да формулише јединствен став. Ирански званичници су, са своје стране, јавно одбацили услове Вашингтона као ултиматум, оптужујући САД да покушавају да преговоре претворе у процес предаје након што нису успеле да постигну своје наведене циљеве на бојном пољу.
Са тренутно застојем у дипломатији, САД се налазе изоловане од многих својих традиционалних савезника по том питању.
Live
