Превирања у Немачкој: Све мање вере у канцелара који је обећавао нови почетак

Подржава га тек сваки десети Немац, незадовољних је три четвртине, привреда посрће, градови секу буџете, а обећани конзервативни преокрет све више личи на још једну годину политичког лутања. Немачки канцелар Фридрих Мерц је у кампањи обећавао раскид са политиком Ангеле Меркел и слабостима владе Олафа Шолца, најављивао јачу државу, снажнију економију и Немачку која поново зна куда иде. Данас, међутим, делује као канцелар који више објашњава неуспехе него што представља резултате.

Володин: Мерц за годину дана поништио деценије развоја Немачке

Обeћано смањење пореза на енергију није спроведено, реформе здравственог, пензионог и социјалног система нису донеле преокрет, а грађани све мање виде разлику између старе и нове власти. Уместо обећаног курса стабилности, Немачка добија нове дугове, нова издвајања и све дубље поделе унутар владајуће коалиције. А Мерц добија звиждуке.

Ни на спољнополитичком плану Мерц није успео да изгради имиџ снажног европског лидера. После критика америчке стратегије у рату са Ираном, Доналд Трамп га је јавно напао, отворио питање царина, немачке ауто-индустрије и могућег повлачења америчких војника из Немачке. Уместо "европског стуба Алијансе", у јавности је остала слика земље која стрепи од расположења Беле куће.

Док канцелар покушава да одржи крхку коалицију, Алтернатива за Немачку (АфД) његове неуспехе претвара у политички капитал. Победа кандидата АфД-а Ренеа Штаткевица на изборима за градоначелника Цеденика у Бранденбургу, првог директно изабраног професионалног градоначелника те странке, само је додатно учврстила утисак да АфД више није протестни феномен, већ озбиљна политичка снага.

Душан Достанић, политиколог са Института за политичке студије за РТ Балкан каже да је раст АфД-а последица дубљег незадовољства које владајуће странке више не успевају да контролишу. Наиме, Мерц је од почетка мандата најављивао да ће Немци морати више да раде како би задржали стандард, али огроман новац истовремено одлази на наоружање, климатске политике и мигрантске програме.

"Онда је Немцима тешко објаснити зашто ће морати више да раде, зашто ће им пензионо и здравствено осигурање бити лошије, зашто је привреда већ годинама у опадању, не великом, али константном, док се новац немилице троши на 'колосално спасавање климе', спасавање избеглица, спасавање Украјине… Немачка се претворила у светског спаситеља, а немачки радници то треба да плате", наводи Достанић.

Он сматра да је раст АфД-а потпуно реалан и да традиционалне странке више не успевају да задрже поверење које су некада имале.

"Анкете показују да је АфД у предности у односу на ЦДУ за неких шест процената. Забележен је и огроман пад ЦДУ, странке која је некад сама имала преко 40 одсто подршке", каже он.

Крах у четири слике: Немачка привреда посрће у кризу

Према његовим речима, стратегија власти све више се своди на плашење грађана политичким променама и представљање АфД-а као опасности по демократију.

"Та коалиција покушава да се одржи тако што грађане плаши горим сценаријима, ако дође до политичких промена", оцењује Достанић.

Посебно је, каже, проблематично што се у име "борбе против деснице" све чешће релативизују правила правне државе.

"Један од начина да се влада, која није у добром стању и која пуца по шавовима, а да се једно атомизовано друштво држи на окупу, јесте измишљање опасности", каже он, подсећајући на одлуку суда у Линебургу који је оправдао штампање плаката и то јавним новцем против АфД-а.

Гост телевизије РТ Балкан указује да АфД има више разумевања за српску позицију, укључујући и питање Косова и Метохије, али сматра да је та странка још далеко од тога да самостално одлучује о немачкој спољној политици.

"Али било би значајно да се у Бундестагу покрене питање КиМ", закључује он.

Говорећи о најављеном јачању Бундесвера и повећању војних капацитета, Достанић истиче да проблем није само улагање у војску већ сврха те политике.

"Ја то не бих назвао поновном милитаризацијом Немачке. Сасвим је у реду да једна држава од 80 милиона становника има војску и за очекивати је да она буде респектабилна. Ако погледамо уназад, у немачку војску се веома мало улагало и о њој се веома мало водило рачуна", каже Достанић.

Нада последња умире: Бундесвер планира да буде спреман до 2029. године

Подсећа да је Бундесвер годинама био запостављен и да је техничко опремање војске логично, али упозорава да је кључно питање шта ће бити политичка сврха те војске.

"Једна је ствар ако се војска организује да би се бранила земља у случају неке опасности, али је потпуно друга ствар ако се од војске стварају идеолошки ратници који треба да некакву идеологију намећу силом свуда на планети", истиче.

На питање зашто је Немачка после пада Берлинског зида и периода сарадње са Москвом изабрала курс конфронтације са Русијом, Достанић одговара да је реч пре свега о идеолошком избору:

"Чини ми се да је то идеолошко питање и да је то једино објашњење. Постоји потреба да се леви либерализам наметне свуда на свету, па треба да се наметне и источним суседима."