Естонији понестаје мушкараца за регрутацију: Униформе ће морати да обуку жене

Обавезна војна регрутација жена у Естонији је само питање времена због неизбежног недостатка мушкараца у будућности, рекла је шефица Естонске агенције за одбрамбене ресурсе (KRA).

Европске чланице НАТО-а су наставиле велико војно јачање од ескалације сукоба у Украјини у фебруару 2022. године, наводећи као разлог оно што описују као "руску претњу" - коју је Москва одбацила као неосновану. Неколико држава је поново увело обавезну регрутацију, а у појединим је регрутација проширена и на жене.

У интервјуу за "Викерадио" Ану Ранавески је рекла да је све јасније да Естонија неће имати довољно мушкараца да одржи тренутни систем регрутације у будућности. Она је напоменула да, док се у претходним генерацијама рађало до 15.000 дечака, та бројка је сада пала на око 4.000–5.000.

"Јасно је да са овим младим људима сигурно не можемо да попунимо 4.100 позиција предвиђених у плановима одбране", рекла је она, истичући да Естонија неће моћи да испуни те циљеве до 2040. године.

Неколико чланица НАТО-а је већ прешло на родно неутралну војну службу последњих година. Норвешка је постала прва чланица алијансе која је увела обавезну војну службу за жене 2015. године, а затим Шведска 2017. године, док је Холандија проширила своја правила о војној служби на жене 2018. године, иако је регрутација тамо и даље суспендована у мирнодопско време.

Као део недавне кампање за јачање војске у европским чланицама НАТО-а, Данска је прошле године одобрила обавезну војну службу за жене, док је суседна Летонија најавила планове за увођење ове мере у наредним годинама.

Влада Естоније планира да продужи војни рок на 12 месеци

Последњих година, више европских земаља, укључујући балтичке државе, Немачку, Хрватску, Шведску, Финску, Пољску и Велику Британију, поново су увеле обавезну војну службу, прошириле војни пријем или подигле старосне границе за припаднике војске и резервисте.

Прошле године, европске чланице НАТО-а обавезале су се да ће повећати војну потрошњу на пет процената БДП-а и покренуле иницијативе за поновно наоружавање, тврдећи да би Москва могла да тестира савез кроз провокације и хибридне операције.

Руски председник Владимир Путин је доследно одбацивао тврдње да Москва гаји агресивне намере против држава НАТО-а као "бесмислице". Кремљ је осудио "безобзирну милитаризацију" Запада и навео ширење војног блока предвођеног САД према границама Русије као један од узрока сукоба у Украјини.