Мерц као Бизмарк 2.0: Вратио пензиони систем два века уназад

Немачка ће постепено повећати старосну границу за пензионисање на око 70 година до почетка 2090-их, према препорукама које је подржао канцелар Фридрих Мерц.

Представљајући своје налазе у уторак, стручна комисија за истраживање реформи пензионог система саопштила је да старосна граница за пензионисање треба да буде повезана са повећањем очекиваног животног века и да превремено пензионисање треба укинути.

"Ниједан грађанин не треба да брине", рекао је Мерц и појаснио да ће мере спречити колапс крхког пензионог система и ојачати друштвени уговор између генерација. Млади људи, тврдио је, добиће "разлог за оптимизам" овим мерама, које ће им "скинути огроман терет" са плећа.

Комисија стручњака заседала је од јануара. Међу кључним препорукама су да се обавезни доприноси радника и послодаваца улажу на берзу како би се повећала и заштитила вредност фонда за будуће генерације. Такође је предложено проширење обавезних пензионих доприноса како би се обухватили државни службеници и самозапослени.

Тренутна старосна граница за пензионисање за свакога ко се пензионише почетком 2030-их у Немачкој је 67 година, што је утврђено пре око две деценије. Комисија сматра да би ово требало постепено повећавати у складу са очекиваним животним веком – на око 70 година до почетка 2090-их.

Немачка привреда на леђима сениора: Сваки четврти радник има више од 55 година

Немачко становништво је међу најбрже старећим на свету и, као и многе западне земље, држава се суочава се са изазовом како да обезбеди будућност пензионог система када све мање радника финансира пензије све већег броја пензионера који живе све дуже, објашњава "Гардијан".

Влада се нада да ће реформе усвојити пре летње паузе следећег месеца, иако о њима још увек мора да се расправља и гласа у парламенту. "Сви елементи овог пакета реформи сада морају бити брзо спроведени", рекао је Мерц, инсистирајући: "Неуспех није опција."

Критичари су рекли да је зависност од тржишта капитала у реформама непожељна и да би могла довести до нестабилности, посебно у време када економија лоше стоји. Немци су генерално често против инвестиција, радије користе штедне рачуне.

Критичари су такође циљали предлог да се укине право онима који су радили 45 година да се пензионишу са 63 године без смањења пензије, рекавши да би то кажњавало оне који обављају физички захтевне и слабо плаћене послове, попут грађевинаца или неговатеља.

Опасна изјава из Берлина: Да ли ће пасти немачка влада због најаве Мерца?

"Не можемо себи приуштити да изолујемо или одбацимо појединачне мере", рекао је Мерц, додајући да је комисија за реформе створила "свеобухватни концепт... који функционише као целина".

Мерц је под притиском да покаже да његова влада – која је на власти нешто више од годину дана и већ драстично пада у анкетама – може да испуни своја обећања о свеобухватним економским и социјалним реформама у настојању да поново оживи посрнулу немачку економију.

Немачки пензиони систем је најстарији државни систем те врсте на свету. Увео га је канцелар Ото фон Бизмарк 1889. године углавном из политичких разлога, јер се надао да ће поткопати успон социјалистичког покрета одвлачећи раднике од синдиката и усмеравајући њихову лојалност уместо тога на Немачко царство.

Првобитна старосна граница за пензионисање била је постављена на 70 година, старост коју је тада достизало много мање радника. Нешто више од 200 година од увођења пензионог система, она би поново могла бити 70 година за свакога рођеног од 2021. године.

Према најновијим статистикама из 2024. године, око 23 посто Немаца – или 19 милиона – има 65 година или више, у поређењу са само 15 одсто у 1991. години. Просечан животни век за мушкарце је 78,5 година, а за жене 83,2 године.