Најопаснија је смртно рањена звер: Трамп – администратор умируће империје

Сједињене Америчке Државе су опасна, веома опасна светска сила. Најопаснија у савременом свету, тврди италијански публициста Алесандро Волпи на сајту "Аријана едититрице". Јер, звер је најопаснија када је рањена. А њене ране могу да доведу једино до смртног исхода.

Наш избор

Предвиђања америчког милијардера: Неумољива математика пропасти

"Пођимо од језика бројки, које не лажу. Опасна природа САД постаје очигледна уколико размотримо одређене, веома индикативне бројке", наставља Волпи.

Федерални дуг се сада приближава суми од 40 билиона долара. Годишњи трошкови плаћања камата достигли су 1,2 билиона долара. Приноси од десетогодишњих обвезница прелазе 4,5 одсто.

Осигурање од ризика због неизвршавања обавеза по америчком дугу је најскупље међу дуговима водећих земаља света. Удео страних купаца америчког дуга пао је на 25 одсто од укупног износа, а на аукцијама потражња једва премашује понуду, што интервенцију америчких банака чини кључном, јер су већ засићене све више потцењеним хартијама од вредности.

Јавни дуг САД тренутно износи 40 одсто глобалног јавног дуга, поновимо. Овај дуг не престаје да расте, све вртоглавијом брзином. Смртна пресуда је већ ту.

Амерички професор Пол Кенеди је касних 80-тих написао књигу "Успон и пад великих сила", у којој тврди да светске силе пропадају у тренутку када расходи премашују очекиване добити и да се, попут Шпаније, руше под теретом неизмерних дугова.

Администатор умируће империје

Долар је изгубио 11 одсто вредности у односу на корпу светских валута и наставља свој силазни тренд, што се не објашњава само жељом америчке администрације да подстакне извоз кроз слабу валуту, већ и међународном кризом кредибилитета, каже Волпи. Удео доларске имовине у светским централним банкама је опао на нешто изнад 50 одсто. Америци више нико не верује.

Надаље, дефицит текућег рачуна је достигао рекордно висок ниво и сада представља две трећине глобалног дефицита, док је трговински дефицит у мају 2026. износио 56 милијарди долара.

Прилични забрињавајући подаци.

Уз то, индустријска производња САД тренутно износи једва 15 одсто глобално произведене робе. Упоредите то са Кином, чије је индустријска производња досегла 35 одсто.

Осим тога, у јуну је инфлација у САД премашила 4,2 одсто и наставља да расте, а криза у Ормуском мореузу ће је само подстаћи. Не треба бити много паметан да бисмо извукли одређене закључке. Кина је сила у успону, САД су, у најмању руку, сила у наглом опадању.

Трамп поново запретио европским земљама: Ви нас порезом, ми вас царинама од 100 одсто

Трампове наде да ће избећи инфлаторне ефекте рата; као и његова очекивања од "казнених тарифа" другим земљама показале су се узалудним. Да, Трамп је оптимиста, али за његове наде нема много основа. Или – нема никаквих основа. Он мора да се приказује као оптимиста.

Трошкови јавног и приватног дуга ће неминовно довести до смањења потрошње, која се у САД ослања на дуг и представља кључну компоненту БДП-а, процењену на око 1,5 одсто на крају 2026. године.

Трамп је само администатор умируће империје. Неће, очигледно, стићи ни добре, вести са ратишта. Ормуз је за њега изгубљен. Као и рат у Ирану.  

Долар губи тло под ногама

Истина, америчке берзе доживљавају некакав успон, а Трамп и његови ортаци се играју са њима.

Али, то је финансијски балон. Процењени 12-месечни однос цене и зараде је 21,5. Ова бројка је знатно виша од историјског просека у последњих 25 година.

"А то значи да је тржиште 'скупо' и да инвеститори плаћају високу премију за сваки долар очекиваног профита", додаје Волпи.

Заиста, тржиште очекује раст зараде од 12 до 14 одсто до краја 2026. године. Али, ако индустријска производња настави да стагнира, или ако потрошња опадне због инфлације, компаније неће моћи да испуне ова висока очекивања, што ће изазвати оштру корекцију цена.

Сви знамо да америчке компаније то не могу.

Укратко: САД имају огромне дугове и у великој мери зависе од кредита штедиша и инвеститора широм света. Више не могу да штампају ни нове доларе да би покриле дуг и производе све мање и мање. Због тога долар губи тло под ногама.

"Суочене са овом ситуацијом, САД живе у огромном финансијском балону, одвојене од стварности и одржаване", тврди Вопли, искључиво трансфером глобалне штедње у америчке хартије од вредности.

Заправо, а ово је кључна тачка, оне пате од инфлације, тврди италијански публициста, која смањује куповну моћ великог дела америчког становништва, оптерећеног високим каматним стопама, које намећу управо инфлација и слаб долар.

САД су већ сада "бивша империја" – тако је назива Волпи – која се суочава са истинским преокретом у својој улози унутар глобалне хијерархије, променом којом се америчка политика сада треба бавити, након што су деценијама неговале култ супремације.

Амерички предлози са којима се Американци нису сложили

Америка већ деценијама живе од рата и за рат, било сопствених било посредничких.

То је данас, примећује руски војни и политички аналитичар Дмитриј Орлов на свом блогу, трансформисало светску ситуацију у запаљиву смешу, и све што преостаје јесте рат.

Као што је изјавио руски министар спољних послова Сергеј Лавров: САД су неспособне за било какав договор.

Дипломатија, наставља Орлов, у западном схватању овог термина, дегенерисала се у размену увреда и мукотрпан процес преговарања о споразумима, које нико, никад, у САД не намерава да поштује.

Зато су Американци, односно њихове политичке елите, преобразиле читав глобус у бојно поље. Готово на сваком делу планете, одвијају се војне акције или припреме за њих. Мотивације за ове сукобе крећу се од потпуне заблуде до политичке сврсисходности, па све до идеолошких императива и питања националног опстанка.

Много је већ речено и написано о дипломатији на Западу, али један недавни пример је једноставно превише савршен да бисмо олако прешли преко њега, пише овај аутор. Када су Руси истакли да су Американци погазили споразуме постигнуте током самита Путина и Трампа у Енкориџу на Аљасци, 15. августа 2025. године, амерички државни секретар Марко Рубио је изјавио да то и нису били споразуми, већ само "предлози".

Међутим, ове "предлоге" су предложили Американци, а Руси су их прихватили. Дакле, наставља Орлов, Американци су дали предлоге са којима се сами нису сложили. Која би уопште могла бити сврха покушаја постизања мировног споразума са таквим људима?

Нема никакве сврхе, а то значи да преостаје само рат.

Повратак на логику Хладног рата

Циљ неког рата не мора увек бити победа, пише Орлов, већ и само одржавање сукоба.

Циљ дипломатије не мора да буде постизање мира, најмање трајног, а циљ вођења рата не мора да буде победа, већ наставак рата.

Тако су, уосталом, САД поступале током готово читаве своје историје. Имамо за то мноштво примера из хладноратовског периода.

Погрешно је, додаје Орлов, тврдити да Хладни рат никад није вођен. Чинила га је је серија десетина већих и мањих ратова, који су се водили мање-више у континуитету.

У ствари, то су били ратови које за ослобођење од, погађате, сталног америчког притиска, који је располагао нешто елегантнијим методама од старог европског колонијализма. Више није било потребе за окупацијом неке земље. Оне су се окупирале саме, путем компрадорских елита, које су Америци испоручивале ресурсе, фактички бесплатно.

СССР је при том активно подржавао покрете деколонизације, помажући многим земљама да постигну истинску независност, од Африке до Латинске Америке.

Након распада СССР-а, ови односи су на неко време стављени на паузу, али су од тада обновљени и ревитализовани. На пример, Други самит Русија-Африка одржан је у Санкт Петербургу у Русији, 27. и 28. јула 2023. године. Самит је привукао делегате из 49 од 54 државе чланице Афричке уније, укључујући 17 шефова држава. Трећи самит ће бити одржан у Москви крајем октобра 2026. године.

САД су у томе увек на једној страни, Русија и Кина на другој.

Али, сада, под Трампом, изостају било какви обзири, најмање морални. То је постала отворена и све огорченија борба за пуки опстанак, у којој више нема никаквих правила, у којој се захтева Гренланд, Канада, Куба и ко зна шта још...

"Истребите ове звери"

Ратови вођени током такозваног Хладног рата су били, да бисмо избегли употребу еуфемизама попут "сукоб", ратови за национално ослобођење. За истинску независност.

Баш усред свих ових ратова, 1969. године, каже Орлов, популарни енглески певач, по имену Џон Ленон, певао је: "Све што кажемо је да дајте шансу миру".

Да ли је ово побољшање у односу на "Истребите све звери!", што чини крај Курцвог памфлета, лика из романа у роману "Срце таме", британског писца пољског порекла Џозефа Конрада? Просудите сами.

Било како било, Британска империја је током свог постојања истребила стотине милиона људи које је сматрала "зверима". Дефиниција "звери" се мења током времена – тренутно су то Руси и Украјинци – али намера да се они истребе је уграђена у британски и амерички оперативни систем, пише Орлов.

САД су од Британије преузеле штафету суровог, немилосрдног, безобзирног колонијализма.

Најопаснија је, кажу, смртно рањена звер.

Змај у агонији...