Свет
"Данас на РТ": Зашто су Наполеон и Хитлер били поштенији према Русији него данашњи Запад
Мирослав Шпановић је, говорећи о потенцијалној ескалацији сукоба 2030. године, на телевизији РТ Балкан поручио да Европа није спремна за рат ни 2040. и да срља у неизвесну будућност
Наполеон и Адолф Хитлер, који су водили велике ратове против Русије, били су поштенији према Москви него данашње западне земље, сматра Мирослав Шпановић, пуковник у пензији.
Шпановић је у емисији "Данас на РТ" анализирао тренутну ситуацију у Европи, посебно на северу "старог континента", где балтичке земље појачавају не само ратну реторику, него и деловање.
Финска је уклонила забрану складиштења нуклеарног оружја, ускоро би то могла да учини и Литванија, док се непријатељства свакодневно чују из Немачке, Финске, Естоније, Шведске…
"Очигледно је да је однос према Русији и уопште последњих 200 година па наовамо, још од Наполеона, увек исти. Наиме, Европа не може никако да заборави и жели да приграби себи руске енергенте и руску питку воду", почео је Шпановић.
Поручио је да западне земље вуку корене из колонијалног система старог више од 300 година.
"Руски енергенти – нафта и гас, као и Бајкалско језеро, који је највећи резервоар са једном петином питке воде, највећи су циљеви Запада", додао је.
Нагласио је да је такав однос према Руској Федерацији део државне политике северних земаља већ више од пола века.
"Карл Билт је изјавио да је руско православље опасније од било ког исламског фундаментализма. Такав однос Европе се очигледно мењао, само што су Наполеон и Хитлер били далеко поштенији према Русији и они су кренули, дошли до Москве, запалили Москву, ратовали са Русијом и изгубили, и завршили како су завршили", објаснио је пуковник у пензији.
Према његовим 4. априла 2008. године, одржан је самит НАТО пакта у Букурешту и тада је почео рат против Русије.
"Ово чиме се бави Европа је нешто што може врло, врло, врло озбиљно довести до огромног сукоба. Ово чиме се бави Зеленски који покушава да буде портпарол читаве Западне Европе и да преузме неку врсту политике – то је једини начин да Украјина преживи како-тако као држава", наводи саговорник РТ Балкан.
Иако се интензивна милитаризација спроводи и у јужном крилу Алијансе, Шпановић тврди да понашање у Румунији, Бугарској, па и Мађарској после одласка Виктора Орбана, показује да они нису превише расположени да улазе у озбиљнији сукоб са Русијом.
"Опасност од Румуније, која после Рамштајна, гради највећу НАТО базу у Европи, а посебно Бугарске, постаје све мања. Јасно је да, осим Роберта Фица, који је остао тврди поборник мира, нови председник Бугарске неће више да шаље наоружање у Украјину… Промене се у Европи дешавају, економски интереси су ти који побеђују. Све које сам навео су врло, врло везани за руске енергенте", тврди Шпановић.
Са балтичким земљама је, ипак, ситуација доста другачија.
"Све што раде балтичке земље прави од њих мету која им уопште није била потребна. Познато је да смо с Немцима ратовали и ми, а изјава Карла Билта коју сам споменуо, став је читаве Немачке, са врло малим изузецима који се налазе у источној Немачкој, где се сада појављују снаге које желе добре односе са Русијом."
Говорећи о европским фабрикама које ће производити ракете за Оружане снаге Украјине, подсетио се 1999. године и НАТО бомбардовања СР Југославије. Тај напад окарактерисао је као државни тероризам и нагласио да је тада НАТО "јасно и гласно рекао да он није одбрамбени савез и да служи за освајање и спровођење државне политике тих 19 земаља".
"Ако је наша телевизија за НАТО пакт била легитима мета, онда би ове фабрике могле бити гађане јер су легитимни, војни циљ. Под условима да се докаже, а то је врло могуће са данашњом технологијом. Доказиво је сателитима да те ракете излазе из фабрика и шаљу се Украјини. Чињеница је да су све те фабрике које се налазе у Европској унији у домету руске ракетне технике и врло брзо могу постати легитимни циљ, што би довело до проширења рата на читаву Европу, а онда то не би било никако добро. Европа се управо то труди, огромна су средства уложили, а пошто је Украјина после Русије највећа земља у Европи, покушавају да та средства извуку да ли кроз жито, да ли кроз минерале или нешто друго…", објаснио је Шпановић.
За крај, прокоментарисао је и могућност да се 2030. године догоди ескалација сукоба у Европи.
"Европа срља у једну будућност која јој никако не одговара. Те приче о 2030. години – Европа неће бити спремна ни 2040. године за велики рат, а не тада", закључио је Мирослав Шпановић.
Live
