Млакар у "Данас на РТ": Зашто је војна парада у Паризу отворена претња Русији (ВИДЕО)

Лидери тзв. "коалиције вољних" шаљу ратне поруке и најаве које су стигле са параде у Паризу директан су прст у око Руској Федерацији, сматра новинар Андреј Млакар.

Радев одбио Макрона: Бугарској није место у "коалицији вољних"

Млакар је у емисији "Данас на РТ" анализирао војну параду која је организована у престоници Француске, поводом пада Бастиље. Истакао је да је тај догађај, на којем су учествовале јединице из 32 земље, требало да буде приказ окупљања велике или "гранд" армије, сличне оној коју је Наполеон Бонапарта оформио и кренуо на Русију.

"Све говори да је ово отворена претња Руској Федерацији", почео је Млакар.

"Ова парада не само што је обележила пад Бастиље, него је симболично требало да прикаже на Јелисејским пољима како је коалиција 32 државе стабилна и како ће они спасити судбину Европе", додао је.

Анализирајући учеснике, открио је да су све земље довеле своје почасне гарде, осим Хрватске, која је наступила са специјалном антитерористичком јединицом.

"'Коалиција вољних' фактички себе намеће као чуваре Европе", рекао је аналитичар.

Говорећи о њеној улози, казао је да се представља као гарант брањења Европе и да нека врста допуне НАТО пакта.

"Како бисмо рекли савременим речником, непрестано 'гасирају' европско јавно мњење да ће Русија– прво је била 2035. година, па 2030. и на крају 2028. година – кренути у напад на Европу. Наравно, од тога нема ништа, али они желе да покажу чврстину."

Млакар је посебно упозорио на најаву заједничких војних вежби у којима ће учествовати војске 32 државе, а које ће бити организоване на граници са Белорусијом, односно у Румунији и Бугарској.

Као наставак те приче, потврђено је и формирање чворишта у Украјини.

"Они ће бити спремни када се успоставити мир, али не наводе када. Успоставиће тада чворишта и складишта оружја за украјинску војску. Остаје нејасно када ће они та чворишта да праве, али су најавили да ће бити велика НАТО чворишта широм Украјине, као и складишта за украјинску војску. Да се поново окрепи, оснажи и буде јака", објаснио је Млакар.

То је, како наглашава, директни прст у око Москви са тезом да ће ући у Украјину и помоћи јој да изгради армију.

Макрон опет потпирује ватру: Чиме ће све наоружати Кијев

Подсетио је да Русија не одступа од Истамбулског мировног споразума, али оног из 2022. године, који је тачно прописао како би украјинска војска требало да изгледа, уз гаранције да нема уласка страних трупа.

"Ова екипа изгледа као да сада тражи алиби како би ушли у рат са Русијом, као да траже неки повод да они уђу у Украјину. Они би хтели да уђу под неким њиховим условима и буду размештени у Украјини, иако је Москва јасно и прецизно рекла шта ће бити ако уђе било која од страних трупа."

Француска се, према његовим речима, истиче у жељи да буде најјача сила у Европи, а самим тим и у помоћи кијевском режиму. Макрон је обећао да Украјина добија 16 рафала, али постоји могућност да се део оружја производи у Украјини. Да ли је онда Украјина добро тржиште или Французи виде и неки стратешки интерес?

"И једно и друго, само је питање, где ће Украјина направити толику фабрику. Производити крстарећу ракету није нимало једноставна ствар – треба да се изграде погони, обуче људи, квалитетна и стручна радна снага да би се направила једна таква ракета", истакао је Млакар уз објашњење да би за такву фабрику било потребно најмање пет година за изградњу и стављање у погон..

"Велико је питање ко би могао да ради у тој 'шрафцигер индустрији'. Ко прави војну фабрику усред ратних услова и војних дејстава."

Саговорник је упозорио да Макрон није само најавио изградњу фабрике крстарећих ракета, него и система противваздухопловне одбране и противракетне одбране.

Анализирајући намере НАТО-а и "коалиције вољних", присетио се текста Мирослава Лазанског од пре 15-ак година, у којем је аутор навео да је Алијанса већ тада имала план да инсталира копнене ракете са покретних лансера у зони око Харкова.

"У тој зони је најкраћи 'меки стомак' Русије и крстарећим ракетама би било потребно веома кратко време да досегну Москву и тиме би фактички био елиминисан руски антиракетни штит. Оно што је он тада изнео, подудара се са оним што данас видимо. Зашто НАТО жели по сваку цену да изађе на руско-украјинску границу? Да би ту разместио војни потенцијал", упозорио је новинар.

Европа формира противракетну коалицију: Удружују одбрамбене индустрије

Ипак, постоји фактор који им у томе смета.

"Најважнија је Белорусија. Пошто у геополитичком смислу игра 'врата Москве', јер најкраћи пут до Москве воде преко Белорусије и они то знају... Проблем је настао оног тренутка када је Белорусија инсталирала ракете 'искандер' и 'орешник'", додаје Млакар.

За крај, било је и речи о јединој земљи која је имала свог представника, а која "није члан ни НАТО-а, ни Европске уније, ни 'коалиције вољних'". Откуд тамо Србија, испред које је био председник Александар Вучић.

"Зато што је Србија тренутно највећи купац француског наоружања. Иронијом судбине, купци смо авиона 'рафал'. Требало би да добијемо прве 'рафале' исто када би и Украјина требало да добије прве 'рафале'. Наша комплетна радарска мрежа је француске производње. Због тога је Макрон позвао Вучића да присуствује овој војној паради, са надом да би Србија требало да игра неку централну улогу", казао је.

Млакар је навео да га је Макрон позвао са жељом да му стави до знања да у плановима Француске, која је сада фокус после губитка Сахела пребацила на Балкан, Србија има једну од кључних улога.

"Француска има огромне инвестиције, оно што су Французи живо заинтересовани јесте пребацивање пројеката мини нуклеарних електрана. Аеродром у Београду је француска концесија. Француски капитал је овде изузетно заступљен, посебно на том стратешком нивоу", закључио је Андреј Млакар.