Свет
Снижавање нуклеарног прага: Да ли је нова иницијатива НАТО-а пут ка катастрофи
Москва је више пута упозоравала да ће европско војно јачање довести само до нове ескалације тензија, међутим, ове речи су "пале на глуве уши" у НАТО-у
Европске чланице НАТО-а све чешће позивају на нову нуклеарну стратегију, паралелно са убрзаним јачањем војних капацитета, које правдају наводном "руском претњом". Према ставу дела чланица Алијансе, распоређивање нуклеарног оружја широм Европе допринело би већој безбедности, док Москва упозорава да би такав приступ могао да доведе до опасне ескалације.
Током последњих месеци, дванаест чланица НАТО-а, укључујући и државе које се граниче са Русијом, изразило је спремност да у различитом обиму прихвати нуклеарно оружје на својој територији или да се укључи у иницијативе за његово заједничко коришћење.
Француска је предложила такозвану "иницијативу напредног одвраћања", која би јој омогућила да своје нуклеарно оружје распореди у другим европским државама.
Истовремено, према медијским наводима, Сједињене Америчке Државе разматрају могућност распоређивања свог нуклеарног оружја у већем броју чланица НАТО-а, изван постојећег програма нуклеарног дељења.
Европски званичници, укључујући представнике држава које већ имају америчко нуклеарно оружје или су спремне да га прихвате, упозоравају да би директан сукоб између Русије и НАТО-а могао постати могућ у наредних неколико година.
Макрон: Да бисмо били слободни, морају да нас се плаше
Француски председник Емануел Макрон у марту је предложио нови оквир за нуклеарно одвраћање у оквиру европских чланица НАТО-а, назвавши га "стратегијом напредног нуклеарног одвраћања".
Тај модел би омогућио повремено распоређивање француског нуклеарног оружја у другим европским државама ради заједничких вежби и краткорочних мисија.
Макрон је такође саопштио да Француска више неће објављивати величину свог нуклеарног арсенала, како би потенцијални противници страховали од његових стварних капацитета.
"Да бисмо били слободни, морају да нас се плаше", поручио је француски председник.
Он је додао да Француска планира повећање свог нуклеарног арсенала, који тренутно броји нешто мање од 300 бојевих глава, према подацима Стокхолмског међународног института за истраживање мира (СИПРИ).
Макрон је навео и да, уколико би Француска икада употребила свој арсенал, "ниједна држава, ма колико била моћна, не би могла да се заштити, нити би се, ма колико била велика, могла опоравити".
Девет држава подржало француску иницијативу
Према наводима агенције Ројтерс, девет чланица НАТО-а већ је подржало француски предлог.
Последња се у мају придружила Норвешка, чији је премијер Јонас Гар Стере као разлог навео "масовно руско наоружавање" и сукоб у Украјини.
Поред Норвешке, иницијативу су подржале Белгија, Данска, Немачка, Грчка, Холандија, Пољска, Шведска и Велика Британија.
Белгија, Холандија, Немачка и Велика Британија већ су домаћини америчког нуклеарног оружја, заједно са Италијом и Турском, у оквиру НАТО програма нуклеарног дељења.
Према том моделу, ненуклеарне чланице НАТО-а располажу авионима способним за ношење нуклеарног оружја, које би у случају сукоба, уз одобрење Вашингтона или Лондона, могле да користе за извођење нуклеарних удара.
Пољска већ годинама настоји да постане део тог система. Бивши председник Анджеј Дуда је, према медијским извештајима, још 2022. године затражио од САД да разместе део свог нуклеарног арсенала у Пољској, а исти захтев поновио је прошле године администрацији председника Доналда Трампа.
Актуелни председник Пољске Карол Навроцки у фебруару је предложио да Варшава развије сопствени нуклеарни програм.
И Естонија, Шведска и Данска последњих месеци изразиле су спремност да прихвате нуклеарно оружје, наводећи као разлог потребу за "одвраћањем" Русије.
Шведски премијер Улф Кристерсон изјавио је да Стокхолм већ разговара са Лондоном и Паризом о нуклеарном одвраћању.
Финска и Литванија измениле су своје законодавство како би омогућиле такво распоређивање.
Немачка, са друге стране, настоји да преузме водећу улогу у ономе што назива нуклеарним системом на нивоу Европске уније. Посланик владајуће Хришћанско-демократске уније Јенс Шпан прошле године изјавио је да Немачка треба да добије приступ француском и британском нуклеарном оружју и покрене процес модернизације.
Москва: Сувише смо одговорни да бисмо покренули Трећи светски рат
Русија упозорава да ће европско војно јачање довести само до нове ескалације тензија и истиче да не представља претњу ниједној чланици НАТО-а, нити има намеру да нападне Алијансу или њене чланице, осим ако прва не буде нападнута.
Заменик министра спољних послова Русије Сергеј Рјабков оценио је да би нова стратегија одвраћања могла да произведе супротан ефекат.
Према његовим речима, државе које прихвате француско нуклеарно оружје на својој територији наћи ће се "под појачаном пажњом руских стратешких снага".
"Општи ниво њихове безбедности неће бити повећан", рекао је Рјабков, додајући да Русија не може да игнорише очигледно јачање нуклеарне компоненте заједничког потенцијала НАТО-а.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је прошлог месеца у интервјуу за један швајцарски магазин да је Русија "превелика и превише одговорна" да би изазвала Трећи светски рат нуклеарном ескалацијом.
"У главама европских политичара има много лудих идеја", рекао је Песков.
Руски председник Владимир Путин изјавио је у јуну да западне земље више не крију припреме за могући сукоб са Русијом, али да се и даље уздржавају од директног напада јер, како је навео, разумеју да би уследио одговор.
Live
