Брисел тражи где ће са мигрантима: Да ли би Србија могла да се нађе на мапи депортација

Европска унија је усвојила нова правила за депортацију илегалних миграната у такозване повратне центре ван блока, а одлуку Европског парламента о реформи миграционе политике требало би још формално да одобри свих 27 држава-чланица ЕУ. Међутим, политички компромис већ постигнут.

Наш избор

Кад држава заборави на своје грађане: Ужасавајући документ о силовањима у Британији

Примарни план је да се кампови разместе у Африци и Азији, а Балкан је такође опција. Круже приче да би међу дестинацијама присилних повратника могла да се нађе и Србија, али се то за сада чини мало вероватно.

Наиме, како сазнаје "Политико" правилник подразумева депортације у оне земље које се налазе далеко од граница бриселског царства и под условима које ће Брисел тешко признати да Београд задовољава. 

Шта се крије иза хуманости и реалних проблема? Може ли Србија из транзитне постати тампон зона?

"Оно што је извесно да ми, иако више нисмо земља јефтине радне снаге, далеко смо од тога да будемо крајња дестинација миграната из земаља Магреба, Подсахарске Африке, претежно муслиманске вероисповести. Углавном су њихове крајње дестинације земље Западне Европе попут Немачке, Велике Британије, Француске, скандинавске земље... Али, чини ми се да бирократске мере не могу да прикрију једну цивилизацијску дијагнозу, јер се понашање владајућих елита у Западној Европи према властитом становништву може разумети само у светлу историчара Арнолда Тојнбија који каже да цивилизације не нестају тако што их сатре спољни непријатељ, него тако што почине самоубиства. А политика отворених граница је један од израза те самоубилачке политике центристичких, социјал-демократских и лево-либералних западноевропских влада", каже филозоф Филип Грбић, гостујући у емисији "Данас на РТ".

Он је подсетио на то да је политика отворених граница знатно увећала удео миграната у Европи, напомињући да је њихова изворна култура изразито репресивна у погледу притиска на индивидуалне слободе. Мигранти по доласку са собом доносе такве обрасце понашања и не успевају да се интегришу. Саговорник телевизије РТ Балкан закључује да културно порекло игра важну и одлучујућу улогу у овом процесу.

Нереди због убиства студента и поступања полиције: Како је случај Хенрија Новака уздрмао Британију

"Нема проблема када је реч о асимилацији миграната са простора бивше Југославије у Немачкој, Аустрији, Француској... Не знам да ли сте чули за неког Србина, Хрвата, Бошњака, Украјинца или Пољака који се колима закуцава на божићним пијацама у људе. Тога нема. Милиони људи су из Источне Европе емигрирали у Западну Европу, али њихова асимилација није била тако болна. Овде говоримо о томе да исламска имиграција у Западној Европи прави паралелну културу. Бројеви су неумољиви - 2000. године број муслимана је био нешто већи од 10 милиона, а сада је већи од 30 милиона. Такође, број џамија се удвостручио у Великој Британији, Француској и Немачкој", наводи је Грбић и подсећа да су у тим земљама истовремено празне хришћанске богомоље. 

Саговорник телевизије РТ Балкан наводи Велику Британију и као најупечатљивији пример онога што се догоди када имате владајуће лево-либералне елите које "воде необјављени рат против властитог, аутохтоног становништва".

"Интересантно како увек политика отворених граница и сладуњава сентименталистичка промигрантска реторика стоји у оштром контрасту са местима где се ти мигранти насељавају. Насељавају их у радничким крајевима, у крајевима белих радника који су склони конзервативним вредностима. А онда смо добили извештаје да су у Великој Британији 25 година постојале банде силоватеља, претежно се радило о мушкарцима пореклом из Пакистана, који су циљано бирали девојчице из дисфункционалних породица. Ово је важно, јер су полиција и тужилаштво заташкавали серијска, групна силовања девојчица старости између 11 и 15 година како не би били оптужени за расизам", подсећа Грбић на случај који је запањио свет. 

Осврћући се на недереченост нових правила која не кажу колико дуго ће се мигранти задржати у земљи која је са ЕУ склопила споразум, Грбић сматра да ће се то решити на изборима:

"Верујем да ће бирачи у Западној Европи да предухитре спору, трому и неефикасну европску бирократију, јер депортације и покушаји да се властити проблем свали на суседе неће успети, јер ће политички хит у Европи у наредних десет година бити појам реемиграција".

Гост "Данас на РТ" упозорио је и да почиње доба апартхејда у којем бело аутохтоно становништво постаје грађанство другог реда, те се осврнуо на случај Хенрија Новака, осамнаестогодишњака којег је избо мигрант, а затим жртву пријавио полицији. 

"Полиција ставља лисице на руке младићу који пред њима умире, јер је мигрант који је починио злочин рекао да је трпео расистичке увреде. То је ситуација у којој се доводи легитимитет једног таквог поретка", истиче Грбић.