Свет
Опадање империје: "Пакс силика" или ко заиста подржава САД
Политика Вашингтoна доживљава крах на југоистоку Азије, Филипини су остали изоловани у АСЕАН-у, а америчку подршку Манили у спору са Кином подржало је свега 13 земаља, међу којима су се, уз прибалтичке земље, нашле Словеније и Румунија
Када су крајем прошле године САД представиле своју нову "међународну иницијативу", названу "Пакс силика", саопштено је да је циљ нове стратегије обезбеђивања ланаца снабдевања за полупроводнике, вештачку интелигенцију и критичне минерале.
Творац "Пакс силике", заменик америчког државног секретара Џејкоб Хелберг, изјавио је пред Конгресом у фебруару ове године да је контрола над "индустријском основом вештачке интелигенције" од суштинског значаја за "амерички национални опстанак".
У стварности, нова америчка стратегија представља покушај подизања "силицијумске завесе" дуж обода Азијско-пацифичког региона, са циљем раздвајања ланаца снабдевања кључних индустрија од Кине и несумњиво је у стратегијској и оперативној вези са настојањем да се на простору југоистока Азије и Далеког истока формира нека врста регионалног НАТО савеза, усмереног против Кине.
Азијски НАТО је већ неколико година тема анализа геополитичке стварности, а јапанску престоницу и тамошњу све агресивнију владу недавно су посетили представници НАТО земаља на амбасадорском нивоу.
Миноран извозник ретких елемената, али важан партнер
Априла ове године, Филипини су, без и мало сумње у неформалном статусу посредничке ("прокси") државе, приступили иницијативи "Пакс силика". Северозападно од Маниле биће подигнут индустријски комплекс. Посреди је простор некадашње ваздухопловне базе "Кларк" у провинцији Пампанга.
Филипини, истина, располажу рудама метала и највећи су извозници руде никла, али су, како у Пекингу примећују, на самом дну вредности и извоза у глобалном ланцу снабдевања у индустрији полупроводника. Вашингтон је то, ипак, искористио како би Манилу додатно везао за себе, мање због ланаца снабдевања елементима потребним за производњу чипова и развој сектора вештачке интелигенције у којој Филипини имају минорну улогу, а знатно више ради покушаја "обуздавања Кине".
Филипини се тако, уз Јапан који се налази у процесу ремилитаризације, намећу као најважнији амерички ослонац на источном ободу Евроазије. Покушаје примицања НАТО савеза Русији, чијој ескалацији сведочимо већ 12 година у Украјини, можемо на исправан начин разумети једино уколико паралелно пратимо збивања на Блиском истоку, у Индији, на југоистоку Азије и Далеком истоку, укључујући ту Аустралију и донекле Нови Зеланд.
Филипини су, као најборбенији део азијске "Пакс силике" и домаћин војних вежби на којима, поред трупа САД, сада учествују и трупе из Јапана, експресно дошли у врло незавидан положај.
Опредељујући се за "Пакс силику", Филипини су се супротставили читавом региону који, у властитом интересу, следи другачији развојни пут и – остали сами.
Земље југоистока Азије АСЕАН-а су нови економски мотор света. Годинама, оне су збирно највећи спољнотрговински партнер Кине, са амбицијом да економску сарадњу шире и са Русијом, у којој су пронашле стабилан ослонац током војних и енергетских превирања на Блиском истоку.
Филипини под хипотеком Вашингтона
Земље АСЕАН-а су, притом, поборнице консензуса, инклузивности и транспарентности у развоју вештачке интелигенције, дигиталних технологија и ланаца снабдевања, што је утврђено Мрежом АСЕАН за безбедност вештачке интелигенције из 2025. године и додатно ојачано споразумима о сарадњи с Кином.
Чврсто везујући своју судбину за Вашингтон, Филипини се изолују од заједничких напора АСЕАН-а да изгради отворен екосистем вештачке интелигенције и притом, како у Пекингу наглашавају, стављају под хипотеку своју дугорочну индустријску и економску виталност.
Поред унутрашњег противљења и протеста, Филипини већ сада осећају последице.
У јуну су изгубили кандидатуру за несталну чланицу Савета безбедности УН. У последњем кругу гласања ниједна друга држава АСЕАН-а није подржала њихову кандидатуру, упркос томе што су ове године председавајући АСЕАН-а по принципу ротације.
Аналитичари сматрају да је усклађеност војне и економске политике Филипина са политиком Вашингтона нарушила неутралност коју је та земља до сада покушавала да представи, али и стабилност самог АСЕАН-а, чије су чланице на почетку свог удруженог развоја на Колективном западу биле најпре исмеване, па застрашиване "кинеским утицајем", да би на крају, уз сарадњу и разумевање са Кином, постигле импресивне економске резултате.
Дебакл САД
Али, у читавој овој причи о иницијативи "Пакс силика", подударностима њених циљева са америчком Индо-пацифичком стратегијом, стварањем азијског НАТО савеза и изолацији у којој су се нашли Филипини, постоји још један важан детаљ.
Пре неколико дана, тачније 12. јула, обележена је десета годишњица одлуке усмерене против Кине, коју је донела арбитража формирана на основу Конвенције УН о праву мора.
Арбитража је закључила да Кина нема правни основ да полаже, чињенично неспорна, историјска права над већином Јужног кинеског мора, на основу такозване "линије девет црта" и да јој не припадају архипелази због којих је у спору са Филипинима.
Кина је одбила да учествује у поступку и прогласила је ову арбитражну одлуку ништавном и без правног дејства.
Кина је за тако нешто имала добре поводе. Тадашњи председник Међународног суда за поморско право, јапански судија Шуњи Јанаи, лично је поставио четворо од пет арбитара, док су петог именовали сами Филипини, што је сценарио који нама на Балкану није потпуно непознат.
Укратко, поменуту десету годишњицу САД су покушале да искористе како би Филипини добили светску подршку. Вашингтон је покушао да окупи "међународну заједницу" на плану подршке Филипинима у њиховом спору са Кином.
Позиву САД да подрже "заједничко саопштење" одазвало се свега тринаест земаља.
Поред Велике Британије и Немачке, прибалтичких земаља, Аустралије и Новог Зеланда, у овом друштву нашле су се Словенија и Румунија. Сједињене Америчке Државе доживеле су дебакл, јер им се подршка срозала на неколико релативно важних и већину, у ширем геополитичком и економском контексту, потпуно неважних земаља.
У исто време, Кина са земљама АСЕАН-а, приводи крају Кодекс понашања у Јужном кинеском мору како би неспоразуми и сукоби били предупређени, будући да су мир и стабилност основа кинеског, а и развоја земаља АСЕАН-а који САД угрожавају пре свега политиком "обуздавања Кине" и звецкањем оружјем.
Европски приступ је нешто другачији. У анемичном и потпуно непримећеном саопштењу подршке "поштовању међународног права" односно у овом случају Филипинима, које је издала Европска унија на нивоу високог представника, наиме, наведена је и подршка земљама АСЕАН-а у процесу њиховог договарања са Кином на плану усвајања Кодекса понашања у Јужном кинеском мору.
Live
