Прогласи победу, не признај пораз или како је Трамп нашао себи равног у Ирану

Доктрина Доналда Трампа – увек прогласи победу, никада не признај пораз, у Ирану је нашла противника који је подједнако тврдоглав.

Док Трамп тврди да ће нови преговори са Техераном почети ове недеље, Иран је показао да такође може поново да распламса сукоб гађањем америчких база у региону и контролом Ормуза. А време је од суштинског значаја за Трампа док сат откуцава ка глобалној енергетској кризи и новембарским изборима, пише "Гардијан".

И тако, чим је објављен његов последњи покушај да постигне мировни споразум, Иран га је демантовао, а амерички председник је поново беснео. "Иранско руководство је невероватно дволично!", пожалио се на друштвеним мрежама и онда тврдио да је Иран молио за састанак и да су разговори већ почели. "Ништа не стиже до Ирана, осим ако ми то не желимо, и ништа неће стићи, осим ако се не постигне споразум или потпуна предаја."

Трамп је десетине пута од почетка рата сугерисао да је споразум са Ираном на дохват руке, а његова најновија тврдња да би нови преговори могли довести до мировног споразума у ​​року од неколико дана показала је очај администрације да поново отвори мореуз и пронађе излаз из кризе.

Између непобедивог рата и неприхватљивог мира: Споразум који ће учврстити контролу Ирана над Ормузом

Након што је обећао да ће "веома снажно ударити Иран", Трамп је у недељу направио заокрет и тврдио да ће се разговори наставити и да су "периметри споразума" за отварање Ормуског мореуза и "денуклеаризацију Ирана" договорени.

На његову жалост, Иранци се не слажу са тим. Портпарол иранског министарства спољних послова негирао је јуче да се воде било какви мировни преговори. "Тренутно не преговарамо са Сједињеним Државама. Наши преговори су са Оманом како би се обезбедио пролаз кроз Ормуски мореуз", рекао је Есмаил Багаеи.

Ти преговори би могли да се заврше споразумом, али не и враћањем Ормуског мореуза у његов предратни статус, додао је Багаеи, чиме пловни пут остаје политичко игралиште у догледној будућности.

Мало се тога променило од последње рунде преговора. Иран је и даље у стању да затвори Ормуски мореуз и угуши пловидбу – укључујући петину глобалне залихе нафте – кроз кључни пловни пут. САД су и даље способне да нанесу разорне ударе Ирану – упркос недостатку кључне муниције која би могла бити потребна за рат против главних ривала као што је Кина – али немају значајне циљеве који би могли да приморају Иран да промени своју политику.

Трампова администрација сигнализира жељу да оконча сукоб од априла, и од тада су закључена и пропала три примирја. Са нешто више од три месеца преостала до избора на средини мандата у САД, на којима се очекује да ће републиканци изгубити Представнички дом, а можда чак и Сенат, нова анкета Ројтерса/Ипсоса прошле недеље показала је да мање од трећине Американаца подржава рат у Ирану, а 69 посто верује да Трамп није "јасно објаснио циљеве америчког војног учешћа у Ирану".

За Иран, стратешка непредвидивост постала је ново оружје у рату који је ојачао његову преговарачку позицију, дајући режиму нове алате за успоравање глобалне понуде нафте и напад на регионалне америчке савезнике у Заливу.

Иран је закључио да је његова најбоља стратегија да "максимизира бол који могу да нанесу Сједињеним Државама и њиховим партнерима у региону", рекао је Алекс Ватанка, виши сарадник Института за Блиски исток и стручњак за безбедносна питања Блиског истока са фокусом на Иран.