Како антируска хистерија покреће превару ЕУ са дроновима

Да ли је то птица? Да ли је то авион? Да ли је то добро темпирана тактика за повећање војних издатака? Немачка тврдња без доказа да је дрон пронађен између украјинских теретних авиона на крову аеродрома у Лајпцигу део је обрасца.

Прошлогодишњу хистерију око појаве дронова која је захватила Норвешку, Данску, Холандију и Белгију блок је искористио да појача и учврсти антируски став који је довео до тога да баци стотине милијарди евра које не може да приушти у оружје и сукоб који његова изабрана страна не може да добије.

Немачка планира да окриви Русију за инцидент са дроном у Лајпцигу

Десетине милиона евра су од тада потрошене подстакнуте "претњом" за коју се показало да је била ирационална, претерана и вођена личним интересима, пише РТ интернешенел.

Најбизарнији страх националне безбедности у новијој европској историји почео је на аеродрому Каструп у Копенхагену 2. септембра прошле године. Како је пренео портал "Фрихедсвбревет", запослена на аеродрому је рекла својим надређенима да је видела два дрона како се приближавају подручју, додајући да су "велики, нису играчке".

Аеродром је привремено затворен, а у року од неколико сати, извештаји о сличном упаду дронова стигли су из Осла.

"Могу само да кажем да је ово у мојим очима озбиљан напад на данску критичну инфраструктуру", рекла је тада данска премијерка Мете Фредериксен. "Ни на који начин не могу порећи да је то Русија." Њен норвешки колега, Гар Сторе, дошао је до сличног закључка. "Русија је три пута овог пролећа и лета нарушила норвешки ваздушни простор", тврдио је. "Не можемо утврдити да ли је то учињено намерно или због навигационих грешака. Без обзира на узрок, ово није прихватљиво".

"Јасно је да сведочимо обрасцу сталног оспоравања на нашим границама", рекла је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен. "Наша критична инфраструктура је угрожена. И Европа ће одговорити на ову претњу снагом и одлучношћу".

Истраживачи отворених извора инсистирали су да су наводни упади дронова били превара од самог почетка. Испоставило се тако да је "дрон" виђен на аеродрому Каструп заправо био мали једномоторни авион. Подаци "Флајт радара" показали су да је један такав авион – "соката ТБ-20 тринидад" – два пута прелетео преко главне писте аеродрома у то време.

Где су примећени дронови?

Ипак, паника се проширила северном Европом јер су дронови наводно примећени на следећим аеродромима, војним базама и инфраструктурним локацијама у наредним данима и недељама:

23. септембар: Аеродром Олборг, Данска
24. септембар: Аеродром Олборг, аеродром Билунд, Сондерборг, Есбјерг и Скридструп, Данска
25. септембар: Аеродром Билунд, Данска, као и у Немачкој фабрика Тисенкруп, Шлезвиг-Холштајн, Универзитетски медицински центар, Кил, база Бундесвера, Мекленбург-Западна Померанија
26. септембар: Ваздухопловна база Каруп, ваздухопловна база Скридструп, база Јитландског драгунског пука, Данска
27. септембар: Главна ваздухопловна станица Орланд, Норвешка
28. септембар: Аеродром Бронојсунд, Норвешка, као и камп Борис, Данска
2. октобар: Аеродром Минхен, Немачка, ваздухопловна база Елсенборн-Бутгенбах, Белгија
3. октобар: Аеродром Минхен, Немачка
31. октобар: Аеродром Берлин-Бранденбург, Немачка
2. новембар: Аеродром Бремен, Немачка, као и ваздухопловна база Клајне Брогел, Белгија
6. новембар: Аеродром Гетеборг, Шведска, аеродром у Бриселу, лука Антверпен
9. новембар: Аеродром Лијеж, нуклеарна електрана Доел, Белгија
22. новембар: Ваздухопловна база Фолкел, Холандија
1. децембар: Ирско море код Даблина, током доласка Владимира Зеленског авионом.

Полиција широм северне Европе примила је хиљаде додатних пријава о дроновима од цивила. Само у Данској поднето је скоро 6.000 пријава о сумњивим дроновима.

Да ли су дронови уопште постојали?

Не само да нема доказа да је Русија била повезана са овим "инцидентима", већ нема доказа да су уопште били присутни било какви дронови. Није пронађена никаква олупина, нису идентификовани починиоци, нити постоји снимак дронова, осим видеа из Копенхагена који приказује лаки авион.

Упркос томе што је била сигурна да је Данска под "хибридним нападом", Мете Фредериксен је крајем септембра признала да би могло постојати "алтернативно објашњење". Шест месеци касније, шест владиних извора је рекло данској ТВ2 да "немају никакве техничке доказе који би поткрепили да је Данска била изложена хибридном нападу дроновима".

"Фрихедсбреветови" извори су дошли до сличног закључка, а запослена на аеродрому која је пријавила почетно виђење признала је да је можда погрешила. Управа аеродрома и даље инсистира да су дронови били присутни у том подручју 22. септембра, али полиција није потврдила никакве дронове, већ само "извештаје" о дроновима.

Данске трупе су наводно отвориле ватру на дрон изнад кампа Борис 28. септембра. Према истрази ТВ2, једини авион који је у то време био у тој области био је путнички авион са турбоелисним мотором. Данска војска, ако је извештавање ТВ2 тачно, скоро је оборила цивилни авион због лажне узбуне.

Након испитивања сведока и прегледа снимака са надзорних камера, норвешка полиција је 6. новембра затворила истрагу, наводећи да "није у могућности да потврди или порекне да ли су дронови заиста примећени у ноћи 23. септембра".

Такође, ни немачка полиција није била у могућности да потврди никакву активност дронова, холандски званичници нису идентификовали никакву претњу, а интерни документи наводе да "није било назнака саботаже или напада на виталне објекте". Холандске и белгијске власти нису пронашле веродостојну основу за панику, а белгијски министар одбране Тео Франкен је прошлог месеца издао полуизвињење због покушаја да се снимак полицијског хеликоптера представи као доказ злогласне ваздушне активности.

Да ли су само лагали?

Од свих укључених земаља, дански лидери су били најгласнији у тврдњама да Русија стоји иза наводних дронова. Фредериксен, министар одбране Троелс Лунд Поулсен и министар правде Петер Хумелгард описали су инциденте као "нападе", упркос томе што ништа није нападнуто и није било нападача.

"Сматрам да је нова реалност да су Данска и Европа под све насилнијим и чешћим хибридним нападима", рекла је Фредериксен у телевизијском обраћању 25. септембра. "И иако власти не могу да закључе ко стоји иза хибридних напада... постоји првенствено једна земља која представља претњу безбедности Европе – а то је Русија".

И даље се не зна одакле су дошли дронови: Поново раде аеродроми у Данској и Норвешкој

Поплава дојава и извештаја може се отписати или као масовна хистерија или – благонаклоније – као природна реакција Европљана које су њихови политичари и медији припремили да поверују да Русија планира свеопшти рат на континенту. Међутим, што се тиче тога зашто би Фредериксен подгревала овај страх, неки трагови се могу пронаћи у њеним поступцима.

У то време, Данска је била нешто више од годину дана у историјском програму поновног наоружавања. Након повећања војног буџета за 5,4 милијарде евра 2024. године, Фредериксен је прошлог фебруара објавила да ће се издаци за одбрану повећати са 2,4 на 3 посто БДП-а до 2030. године (од тада су повећани на 3,5 одсто). До краја 2025. године, Данска је купила стотине оклопних борбених возила, потписала уговоре за нове системе противваздушне одбране, повећала годишњи број регрута и, први пут у својој историји, увела обавезну војну службу за жене.

Данска, рекла је Фредериксен прошлог фебруара, мора да се подвргне "масовном поновном наоружавању", јер "не знамо шта (руски председник Владимир Путин) планира, али знамо да су он и Русија у процесу поновног наоружавања".

Фредериксен је поново поменула ово поновно наоружавање у свом септембарском обраћању, изјављујући да "догађаји последњих дана само истичу колико је то важно".

Данска је у то време била ротирајуће председавајућа ЕУ, а Фредериксен је додала да ће наводна претња дроновима бити у првом плану када се лидери ЕУ састану у Копенхагену и да ће се залагати за "успостављање правог зида против дронова".

ЕУ зид против дронова

Фредериксен је одржала реч. Објављена 16. октобра прошле године, "Путна мапа одбрамбене спремности" Европске комисије наводи да ће "Европска иницијатива за одбрану од дронова" – такозвани "зид против дронова" који се састоји од сензора и пресретача – бити оперативна дуж источних граница блока са Русијом и Белорусијом до 2027. године.

Дронови су наставили да доминирају дневним редом на самиту Европског савета у Бриселу у децембру. "Европски савет снажно осуђује све недавне хибридне нападе на Европску унију и њене државе чланице", наводи се у саопштењу објављеном након састанка. "У светлу интензивиране хибридне кампање Русије и Белорусије, позива на убрзане напоре за јачање отпорности, заштиту критичне инфраструктуре и... одлучно повећање одбрамбене спремности Европе до 2030. године".

Ништа од овога не сугерише да је Данска оркестрирала панику око дронова како би оправдала своју ремилитаризацију или да би продала "зид против дронова" ЕУ. Обе иницијативе су већ биле у току у то време. Уместо тога, ово илуструје како су дански и званичници ЕУ видели прилику да не дозволе да криза пропадне и одржавали претњу дроновима чак и док су се њихове полицијске снаге, благо речено, бориле да је поткрепе.

Белгијска криза са дроновима

Фредериксен није била једини национални лидер који је видео прилику усред панике. Након што су полицијске телефонске линије биле преплављене са више од 550 пријава о дроновима између септембра и децембра, белгијски министар одбране Тео Франкен је заобишао стандардни процес лицитирања како би одобрио куповину система за детекцију и ометање дронова у вредности од 50 милиона евра.

Истрага белгијског емитера ВРТ је од тада открила да ниједна од пријава о дроновима није била веродостојна, а Франкена је критиковала опозиција због дељења слике "дрона" изнад бриселског аеродрома за који се испоставило да је полицијски хеликоптер. ВРТ је открио да је Министарство одбране игнорисало упозорења белгијског Инспектората финансија и купило антене за детекцију по надуваној цени, а Франкен је сада предмет истраге Јавног тужилаштва у Бриселу.

Овај дебакл подсећа на аферу Агуста-Дасо. Током 1980-их, извођачи радова у одбрамбеној индустрији "Агуста" и "Дасо" платили су еквивалент од 4 милиона евра мита како би обезбедили уговоре без тендера за транспортне хеликоптере АВ109 и опрему за електронско ратовање. Након што је откривен, скандал је довео до кривичне осуде белгијског министра одбране Ги Коема и министра спољних послова и генералног секретара НАТО-а Вилија Класа.

Да ли су руски дронови уплашили ЕУ?

Скоро осам месеци након што су први "дронови" примећени изнад Копенхагена, криза се и даље раби широм Европе. Почетком маја, дуго након што је претња разоткривена у Данској, Норвешкој, Белгији и Холандији, холандско министарство одбране је објавило да ће набавити приближно 900 "електрооптичких уређаја за нишањење" за употребу против беспилотних летелица, "без претходне најаве због хитности кризне ситуације".

Да ли је Урсула слагала о Русима и ГПС-у: Шта показују подаци "Флајтрадара"

На питање белгијског парламента у априлу, Франкен је инсистирао да "не постоји друго вероватно објашњење" за извештаје осим руских дронова и да је једини начин да се то докаже или оповргне улагање у технологију одбране од дронова. "Све док немате средства за откривање и неутрализацију дронова, разумљиво је да не можете одмах да представите физичке доказе", рекао је посланицима.

Холанђани и Белгијанци не дозвољавају да их недостатак доказа спречи да траже одбрамбене споразуме које су желели из ове кризе, а мало је вероватно да ће ЕУ интервенисати и закочити.

Цензорска и параноична медијска индустрија ЕУ је савршено окружење за ширење лажних вести, све док то одговара блоку. Сетите се тврдњи председнице Комисије Урсуле фон дер Лајен да је "ометање ГПС-а" погодило њен авион током путовања у Бугарску прошлог септембра и како је, упркос томе што је то у року од неколико дана потпуно оповргнуто, дозвољено да тиња у служби њене политичке агенде.

Антируска хистерија је покретачка политичка снага у ЕУ, а лидери блока очигледно неће дозволити да полицијске и медијске истраге, или здрав разум, зауставе ту представу, закључује РТ интернешенел.