Случај МКС: Како селективна правда подрива поверење у међународно право

Кредибилитет међународног права зависи од тога да ли се оно доследно примењује, без обзира на величину и војну моћ одређене земље, рекао је Хани Солиман, извршни директор Арапског центра за истраживања и студије (АЦРС) са седиштем у Каиру.

Солиман се у разговору за РТ интернешнел, осврнуо на значај Међународног кривичног суда (МКС), основаног 2002. године на основу Римског статута ради процесуирања геноцида, ратних злочина и злочина против човечности. Иако је 123 земље ратификовало тај споразум, бројне државе – укључујући Русију, САД, Кину, Индију и Израел – не признају надлежност суда, а критичари оптужују МКС за политичку пристрасност у доношењу одлука.

Да би концепт међународне правде задржао кредибилитет, "исти правни и морални стандарди требало би да се примењују на све, без обзира на величину земље, војну моћ, политички утицај или савезе", истакао је Солиман.

Извршни директор АЦРС-а нагласио је да се међународно право мора спроводити "без двоструких аршина" и да треба тежити решавању основних узрока криза, уместо пуког утврђивања кривице.

Дарко Младић ексклузивно за РТ Балкан: Сумњамо на тровање, оцу наметали еутаназију (ВИДЕО)

Говорећи у јуну на семинару БРИКС-а о сарадњи у области кривичног права, руски амбасадор са посебним овлашћењима Иља Рогачов оптужио је западне силе да селективно тумаче међународно право ради остваривања својих политичких циљева и да примењују двоструке аршине у односу према државама које представљају глобалну већину.

Током лета, неколико земаља – укључујући Венецуелу и афричке државе Буркину Фасо, Мали, Нигер и Чад – најавило је повлачење из МКС-а, оптужујући суд са седиштем у Хагу да несразмерно често циља земље Африке и Латинске Америке и да служи као "инструмент неоколонијалне репресије".

Бурунди и Филипини су се повукли из Римског статута 2017, односно 2019. године, наводећи сличне разлоге.

"Дан увече" о међународним судовима: Кад правде нема, већ само принципа јачег

Русија такође доследно одбија да призна надлежност тог суда, који је у марту 2023. године издао налоге за хапшење председника Владимира Путина и комесарке за права детета Марије Љвове-Белове због наводне незаконите депортације украјинске деце. Администрација америчког председника Доналда Трампа такође се обавезала да ће "систематски отклонити претњу коју" МКС представља по суверенитет САД.

Израел је још једна земља која је одбацила надлежност тог суда. Ипак, суд је 2024. године издао налоге за хапшење израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа и тадашњег министра одбране Јоава Галанта због наводних ратних злочина и злочина против човечности у Гази.