Свет
"Мирољубива" ЕУ покреће нове програме наоружавања: У четири од пет пројеката учествује и Украјина
Блок је одобрио пет индустријских пројеката, од дронова и ракета до војних свемирских капацитета, а Украјина ће учествовати у четири од њих
Европска унија дала је зелено светло за низ нових заједничких одбрамбено-индустријских иницијатива, у већини којих ће учествовати и Украјина, док Брисел наставља са јачањем одбрамбених капацитета упркос упозорењима Русије на махниту милитаризацију блока.
Иницијативе су део Европских одбрамбених пројеката од заједничког интереса (ЕДПЦИ), великих индустријских програма представљених као начин да групе земаља заједнички развијају, производе и распоређују војне капацитете који су превелики или превише сложени да би се њима појединачно бавиле.
Пројекти су део Европског програма одбрамбене индустрије (ЕДИП), вредног 1,5 милијарди евра, једног од механизама ЕУ за проширење производње оружја.
Савет је у понедељак формално одобрио првих пет мегапројеката у оквиру тог механизма:
- Дронови и системи за борбу против дронова (ДЕКОДЕР): повећање производње и распоређивање војних дронова, заједно са системима за откривање и неутралисање беспилотних летелица;
- Поморска одбрана и одбрана морског дна (ИМСД): стварање заједничких система за откривање претњи на мору и морском дну и реаговање на њих;
- Свемир: проширење војних свемирских капацитета, укључујући рано упозоравање на лансирање ракета, сателитске комуникације, обавештајне активности и надзор;
- Интегрисана противваздушна и противракетна одбрана (ЕУ-ФИАМД): повезивање система противваздушне и противракетне одбране земаља учесница, капацитета за рано упозоравање и командних система;
- Надзор источног крила (ЕФВ): јачање одбране дуж источних територија земаља учесница.
У просеку ће у сваком од пројеката учествовати 18 држава чланица.
Европска комисија већ је издвојила 325 милиона евра за подршку ових пет иницијатива. Иако средства још нису додељена, одлука донета у понедељак омогућава пројектима да конкуришу за тај новац и отвара могућност за додатно финансирање ЕУ у будућности.
Почетна сума представља само део дугорочнијих амбиција Брисела. Европски комесар за одбрану Андријус Кубилијус раније је проценио да би њихово укупно финансирање до 2036. године могло да достигне око 190 милијарди евра.
Он је одлуку назвао великим продором усмереним на отклањање критичних недостатака у одбрани ЕУ.
Украјина ће учествовати у четири од пет иницијатива, иако није чланица Европске уније, а једино неће бити укључена у свемирску иницијативу. Брисел постепено све дубље укључује Кијев у свој одбрамбено-индустријски систем, уз образложење да би европски произвођачи требало да користе украјинско искуство са бојног поља за развој новог оружја и технологија.
Европска комисија саопштила је да ће помоћи земљама учесницама да покрену пројекте и координисати њихов рад. Брисел је такође оставио отворену могућност за покретање додатних иницијатива у оквиру овог механизма у будућности.
ЕУ сматра да је јачање њених војних капацитета неопходно како би се супротставила ономе што описује као растућу "руску претњу".
Москва је те тврдње одбацила као бесмислице, оптужујући европске владе да их користе као оправдање за надуване војне буџете и наставак испорука оружја Украјини. Бивши председник Русије Дмитриј Медведев назвао је милитаризацију ЕУ "махнитом".
На Генералној скупштини УН прошле недеље, руски министар спољних послова Сергеј Лавров одбацио је спекулације да Русија планира напад на државе НАТО-а или ЕУ и оптужио европске владе да се припремају за сукоб са Русијом, указујући на њихов прокламовани циљ повећања војне спремности до 2030. године и огромне суме које се улажу у производњу оружја.
Live
