Почело гласање: Шта треба знати о изборима са најдалекосежнијим последицама у историји Израела

Данас се у Израелу одржавају први избори након напада Хамаса 7. октобра 2023. године – најсмртоноснијег дана у историји земље, у којем је живот изгубило око 1.200 људи, од којих су већина били цивили.

Од тада, Израел води рат уништења у Гази, ушао је у два сукоба са Ираном без јасног исхода, а на окупираној Западној обали интензивирао је кампању етничког чишћења уз подршку државе.

На унутрашњем плану, коалиција коју предводи Бенјамин Нетанјаху усмерила се против демократских институција, укључујући Врховни суд. Многи Израелци ове изборе сматрају најважнијим у историји своје земље, с обзиром на последице које носе.

Ко су главни актери?

Тридесет година Бенјамина Нетанјахуа: Човек који је обликовао модерни Израел

Премијер Бенјамин Нетанјаху предводио је Израел током 19 од последњих 30 година, а у последњем мандату био је на челу крајње десничарске коалиције. Он тражи нови мандат уз подршку америчког председника Доналда Трампа, а ова борба за њега није само политичка, већ и лична. Против њега се води судски поступак због корупције, па би губитак власти могао да значи и већи ризик од одласка у затвор.

Његов главни ривал је Гади Ајзенкот, бивши начелник Генералштаба израелске војске и релативно ново лице на политичкој сцени. Син је миграната из Марока, који је, упркос скромном пореклу, доспео у само средиште израелског естаблишмента. Његов син и два сестрића погинули су током борби у Гази 2024. године.

Иако му недостаје харизма коју поседује Нетанјаху, он је то искористио у својој кампањи, позиционирајући се као потпуна супротност актуелном израелском лидеру – што се огледа чак и у имену његове нове странке, Јашар, што значи "поштење".

Која су кључна питања за гласаче?

Безбедност Израела налази се у средишту ових избора, засењујући чак и проблем вртоглавог раста трошкова живота, пише "Гардијан".

Противници актуелне владе указују на катастрофу напада од 7. октобра, урушавање демократских институција, пораст верског екстремизма, као и на цену дуготрајних ратова који се воде на више фронтова. Обећали су формирање државне истражне комисије о догађајима од 7. октобра, а већина се обавезала да ће укинути изузеће од служења војног рока за ултраортодоксне мушкарце – што је извор дубоког огорчења међу породицама чији најмилији служе војску или су погинули.

Такође су забринути због међународне изолације, услед све ширег спектра санкција уведених због ширења насеља, као и због убрзаног одлива мозгова из редова елите.

Нетанјаху је покушао да кривицу за 7. октобар пребаци на израелски безбедносни апарат. Иако је био на челу државе током најсмртоноснијег дана у њеној историји, он тврди да је једини лидер који поседује искуство и међународне везе неопходне за очување безбедности земље.

Недавно је на друштвеним мрежама објавио слику, генерисану вештачком интелигенцијом, на којој се види нуклеарна бомба како погађа Тел Авив, уз поруку да би "свако коме је стало до сопственог физичког опстанка" требало добро да размисли пре него што гласа за опозицију.

Његови савезници са крајње деснице позивају на етничко чишћење Газе и окупиране Западне обале, као и на ширење насеља.

Његови ултраортодоксни партнери желе да задрже деценијама старо право на изузеће од војне обавезе, као и субвенције за верско образовање.

Шта кажу анкете?

Већина анкета показује да Нетанјахуов Ликуд и његови тренутни коалициони партнери губе већину. Тај пад подршке бирача траје већ више од две године.

Анкете такође указују на јасну већину која се противи Нетањахуу. Међутим, та опозициона места су подељена између блока јеврејских израелских странака – предвођеног странком Јашар (коју води Ајзенкот) – и странака које представљају палестинске грађане Израела.

Мало је вероватно да ће јеврејске израелске странке саме по себи имати већину, а већина њих је искључила могућност уласка у коалицију са палестинским странкама.

Палестински политичари су наговестили да би могли да подрже мањинску владу састављену од јеврејских израелских странака, како би се срушила Нетанјахуова коалиција крајње деснице.

Како функционише систем и када се очекују резултато, односно нова влада?

Кнесет има 120 посланичких места, а посланици се бирају по систему пропорционалне заступљености. Ниједна странка никада није освојила већину од 61 места, па су Израелом увек управљале коалиције.

Торта са омчом, крокодили за Палестинце: Нетанјахуов министар све популарнији међу младима

Када буду познати резултати, председник државе позива странку са највећим бројем посланичких места да покуша да формира владајућу коалицију. Излазне анкете се објављују у 22 часа по израелском времену, а први показатељи стварних резултата гласања обично се појављују у раним јутарњим сатима.

За добијање коначних резултата могло би бити потребно много више времена, при чему би исход могао зависити од изборног успеха две мале странке, којима је потребно 3,25 посто укупног броја гласова да би ушле у Кнесет. Према анкетама, обе странке се налазе близу тог прага. Уколико га пређу, свака од њих добија по четири посланичка места, што би значајно утицало на могућности за формирање коалиције.

Крајње десничарску странку Амха Израел предводи бивши генерал Офер Винтер, који је обећао да ће подржати Нетанјахуа за премијера уколико уђе у Кнесет. Резервисти су десничарска ционистичка странка усмерена на обезбеђивање опште војне обавезе, чији лидери седе између два блока. Они су искључили могућност уласка у било коју владу коју би подржали или ултраортодоксни Јевреји – кључни савезници Нетанјахуа – или палестинске странке, чија подршка ће вероватно бити потребна Ајзенкоту.

Ако борба буде неизвесна до самог краја, пребројавање гласова могло би да потраје дуже од једног дана.

Колико је ово гласање демократско – и коме је ускраћено право гласа?

На територијама под израелском контролом живи око 15 милиона људи. Нешто више од 7 милиона израелских Јевреја и 1,7 милиона палестинских држављана Израела живи унутар граница земље које су постојале пре 1967. године – познатих као "зелена линија" – и они имају пуно право гласа.

На окупираној Западној обали, право гласа има више од 500.000 израелских досељеника. Они живе међу 3,1 милион Палестинаца који су подвргнути војној управи и немају право гласа.

У окупираном Источном Јерусалиму, више од 230.000 Израелаца са правом гласа живи међу 350.000 Палестинаца који немају право гласа.

Два милиона Палестинаца у Гази, који према ставу Међународног суда правде живе под израелском војном окупацијом, такође немају право гласа.