Свет

Канада жели војну сарадњу са Европом, али да се САД превише не наљуте

Заокрет Отаве према Бриселу и Лондону, колико год био популаран, доноси низ практичних изазова које неће бити лако превазићи
Канада жели војну сарадњу са Европом, али да се САД превише не наљутеGetty © Artur Widak/NurPhoto

Канада и Европска унија окрећу се војној сарадњи као "полиси осигурања" од америчког председника Доналда Трампа, али је домет ове иницијативе ограничен јер ниједна страна не жели потпуни раскид са Вашингтоном, јавља "Политико ЕУ".

Отава је у фази "ограниченог зближавања" (са ЕУ), али не желе да се потпуно одвоје од САД", рекао је Камил Гранд, бивши помоћник генералног секретара НАТО-а, који сада води АСД, један од лобија наменске индустрије ЕУ.

Лидери ЕУ и Канаде састаће се ове седмице у Монтреалу како би продубили сарадњу, између осталог у области критичних сировина и одбране. Отава је ове године постала чланица програма "Безбедносна акција за Европу" (САФЕ), вредног 150 милијарди евра, којим се финансирају зајмови за куповину оружја. Канада је такође изабрала да подморнице купи од Немачке, док је од Шведске купила авион за рано упозоравање.

Канада је један од оснивача НАТО, предводи Мултинационалну бригаду тог блока у Летонији, а канадски произвођач авиона "Бомбардије" тесно сарађује са европским авио-компанијама попут "Саба".

За ЕУ је Канада "лак партнер на начин на који неке друге земље нису" јер су Аустралија, Јапан и Јужна Кореја далеко, а Турска има политичке проблеме, рекао је Ананд Сундар, специјални саветник директора Европског савета за спољне односе.

"Много тога се дешава ван ЕУ. Како НАТО покушава да се више европеизује, питање је како то да се уради а да Канада не остане по страни", додао је Сундар.

Док се ЕУ наоружава у страху од "руског напада" до 2030. године, Канада поседује критичне сировине кључне за европске произвођаче оружја, знање о ратовању на Арктику и вишедеценијско искуство у континенталној противваздушној одбрани, тврди "Политико".

Канадски министар међународне трговине Маниндер Сидху нагласио је потребу за дубљом сарадњом на састанку са колегама из ЕУ прошле недеље у Даблину.

"Неке од тих заједничких могућности које тражимо овде у Европи тичу се ланаца снабдевања критичним минералима. Канада такође ради на повећању издатака за одбрану, али то не можемо сами. И зато желимо да изградимо веће капацитете са нашим европским партнерима", рекао је Сидху том приликом.

Приступ Европи, али не неограничен

Пријем Канаде у шему САФЕ не значи да су сви нови војни инструменти ЕУ сада аутоматски отворени за Отаву. Много тога зависи од преговора о седмогодишњем буџету ЕУ, и одговора на питање да ли ће треће земље имати право на приступ војном и свемирском програму вредном 131 милијарду евра који је предложила Европска комисија. 

Преговори о буџету ЕУ су "место где ће се одлучити о дубини интеграције Канаде у одбрамбене шеме. То је текућа дебата и... неизвесна је до последњег тренутка", каже Сундар. 

Земље попут Шведске, Немачке, Холандије и Пољске отворене су за шире учешће, док Француска, Грчка и друге желе да фаворизују европске компаније. Крајем октобра, Европски парламент је такође сигнализирао да је отворен за пријем трећих земаља, под одређеним условима, према интерним документима које је добио "Политико". 

Иако је Канада постигла споразум о учешћу у набавкама које финансира САФЕ пре скоро годину дана, досад је потписан само један мали уговор, вредан 10 милиона канадских долара, за испоруку тактичких радио-уређаја Пољској. Канадски министар одбране Дејвид Мекгинти је  оптимистичан да ће их "бити још".

За сада се војне везе Канаде и Европе углавном састоје од билатералних споразума између Отаве и европских престоница. Овог лета, канадска влада је изабрала немачко бродоградилиште ТКМС уместо јужнокорејске компаније "Ханва" за изградњу нове флоте од 12 дизел-електричних подморница. Уговор још није званично потписан.

Амерички или шведски ловци

Спремност Канаде да се окрене од САД ка Европи показаће се на избору између америчких ловаца Ф-35 и шведског "грипена Е". 

У намери да замени своју застарелу флоту ловаца ЦФ-18, Канада је планирала да купи 88 апарата F-35, али се до сада обавезала да купи само 16, док је преосталих 72 "на разматрању". Влада Марка Карнија могла би да одбаци понуду америчког "Локид Мартина" у корист "Саба".

Куповина шведских ратних авиона разљутила би Трампову администрацију у тренутку када су трговински односи већ под лупом. Амерички амбасадор у Канади Пит Хекстра недавно је упозорио да би набавка шведских авиона уместо преосталих Ф-35 имала последице по Северноамеричку команду ваздушне одбране (НОРАД), војну организацију преко које САД и Канада заједнички бране ваздушни простор континента.

"НОРАД, најважнији елемент канадске одбране, није део НАТО-а већ је билатералан са САД, што објашњава део ограничења", подсећа француски лобиста Гранд. 

Британска коалиција и балтичка љубомора

Канада је недавно поднела захтев да се придружи коалицији ЈЕФ, тј. заједничким експедиционим снагама које предводи Лондон. У њој поред Британије учествују Холандија, три балтичке и пет нордијских земаља. Док на пример Норвешка подржава пријем Канаде, друге чланице се двоуме.

Британија на ЈЕФ гледа као на снаге "прве реакције" пре НАТО, с обзиром на "непредвидивост" Трампове администрације. Попут НАТО, за пријем нових чланица потребна је сагласност свих постојећих.

"Канада је чланица НАТО, ​​одбрамбени односи треба да остану у оквиру НАТО. Русија је претња на северу, тако да је логично да више сарађују са Европом — али унутар НАТО", рекао је дипломата из једне балтичке земље.

Литванија, Летонија и Естонија страхују да би пријем Канаде могао да географско средиште ЈЕФ-а помери са Балтика на Арктик.

"Географски би имало смисла укључити Канаду у ЈЕФ, али зашто онда не и Пољску и Немачку? То су земље Балтичког мора", изјавио је један неименовани балтички дипломата. 

У Канади, међутим, верују да им је место у европским војним токовима.

"У оба светска рата, Канада је била укључена у догађаје у Европи годинама пре него што су се САД умешале. Могу да замислим ситуације у којима ће се Канада ангажовати тамо где САД можда неће", каже Венди Гилмор, некадашњи помоћник генералног секретара НАТО а сада потпредседница Института ЦДА у Отави.

image
Live