Свет
Хоћете сарадњу са ЕУ, има да платите: Брисел тражи од Канаде и Британије већа средства за Украјину
Док Брисел ради на јачању веза са обе земље, истовремено тражи партнере који би помогли у покривању све већих трошкова Кијева
ЕУ ће тражити од Канаде и Уједињеног Краљевства да повећају подршку Украјини, у оквиру напора да се попуни финансијски јаз од 70 милијарди евра са којим ће се Кијев суочити следеће године.
Самити ЕУ–Канада (29–30. октобра) и ЕУ – Уједињено Краљевство (20. новембра) пружиће Бриселу прилику да изнесе своје захтеве на највишем нивоу. С обзиром на то да потребе Кијева за финансирањем расту, а подршка САД је неизвесна, Брисел све више очекује од савезника ван ЕУ да дају већи допринос, рекло је за "Политико" више званичника и дипломата ЕУ.
ЕУ и њене државе чланице обезбеђују 80 одсто спољне помоћи Украјини, изјавила је прошле седмице председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен. "Хитно нам је потребно да се и други партнери више ангажују."
ЕУ се обавезала на кредит од 90 милијарди евра за 2026. и 2027. годину, намењен покривању око две трећине потреба Украјине. Брисел је очекивао да ће други партнери — укључујући Канаду, Јапан, Јужну Кореју, Аустралију и Норвешку — обезбедити додатних 45 милијарди евра, али та средства пристижу споро, јер друге владе још увек нису коначно потврдиле или исплатиле подршку коју је Брисел очекивао.
Иако позиви за помоћ Украјини нису новина, процењени трошкови за 2027. годину су порасли. Разлози за то су интензивирање руских напада, раст трошкова услед сукоба САД и Израела са Ираном, као и, наводни, заокрет Вашингтона ка Москви. Због тога већи део терета финансијског одржавања Кијева пада на Европу и друге савезнике.
Брисел зато улази у преговоре о чвршћим економским и одбрамбеним везама са Лондоном и Отавом. Дипломате и званичници ЕУ наводе да не очекују постизање формалног споразума, али напомињу да ће подршка коју партнери ЕУ пруже Кијеву вероватно утицати на политичку атмосферу током преговора.
Извори "Политика" наглашавају да ова иницијатива не представља критику Уједињеног Краљевства или Канаде, које су обе савезници Украјине и желе ближе везе са Бриселом. Поента је, како су истакли, у томе што су потребе Кијева порасле.
Уједињено Краљевство наводи да је за Украјину издвојило укупно 25 милијарди фунти, док је Канада обећала помоћ у вредности од 5,4 милијарде евра у војној опреми и 8,2 милијарде евра у виду директне финансијске подршке.
ЕУ и њене државе чланице истичу да су од почетка Специјалне војне операције издвојиле више од 231 милијарде евра. Тај износ обухвата војну помоћ, буџетску подршку и гаранције, помоћ Украјинцима који бораве у земљама Уније, као и средства добијена од замрзнуте руске имовине.
Питање како задовољити финансијске потребе Украјине постало је "централна тема сваког појединачног састанка" са партнерима који пружају подршку Кијеву, навео је званичник Европске комисије.
Напори да се обезбеде средства за Украјину долазе у тренутку када ће подршка Кијеву бити на испиту током низа избора који ће се следеће године одржати широм Европе. У Француској, Марин ле Пен – водећа кандидаткиња крајње деснице – обећала је да ће, уколико буде изабрана за председницу 2027. године, укинути помоћ Украјини. У Италији се премијерка Ђорђа Мелони, уочи избора наредне године, суочава са изазовом који представља Роберто Ваначи, познат по својим ставовима наклоњеним Русији.
Предстојећи избори, уз неизвесност око тога каква ће бити подршка Вашингтона Кијеву, значе да европске земље морају да размишљају изван оквира сопствених националних буџета, рекао је високи дипломата. "Морамо да размишљамо шире и свеобухватније."
ЕУ такође позива украјинску владу да обезбеди већу подршку од партнера који нису чланице ЕУ. "То је први наредни корак који треба да осигурају од својих партнера", изјавио је званичник Европске комисије.
ЕУ такође врши притисак на Јапан да повећа своје доприносе, при чему је један високи званичник ЕУ навео да Јапан заостаје када је реч о 2026. години. Извор упознат са ставовима у Токију одбацио је тврдњу да Јапан не даје свој пуни допринос, истичући да је Токио већ пружио подршку Кијеву у вредности од око 20 милијарди долара – уз напомену да би могло бити простора за додатну помоћ, уколико је Украјина затражи.
Токио такође тражи гаранције да ће јапанске компаније задржати приступ тржишту ЕУ, након што су се појавиле бојазни да би преференције "Произведено у Европи" (Made in Europe), предвиђене Законом о индустријском убрзању (Industrial Accelerator Act), могле довести јапанске фирме у неповољан положај.
Аустралија наводи да још увек није примила захтев за додатна финансијска средства за Украјину за 2027. годину. Канбера се вероватно налази ниже на листи – ако је на њој уопште и присутна – будући да су се њен премијер и министар спољних послова састали са Владимиром Зеленским прошлог месеца на Генералној скупштини УН и најавили додатна финансијска средства и безбедносни споразум.
Live
