Амерички избори: Одбрана републике или успон "наше демократије"

У Сједињеним Америчким Државама у уторак, 3. новембра, ће бити организовани такозвани "мидтермс", односно избори на средини председничког мандата, који ће одредити како ће изгледати последње две године мандата Доналда Трампа.

Оно што се често преводи као "међуизбори" у ствари су избори за целокупни састав Представничког дома и трећину Сената.

Председници имају мандат од четири године и уставом су ограничени на два, док конгресмени морају на изборе сваке две године а сенатори на сваких шест, мада за њих нема ограничења. Избори се увек организују у први уторак после 1. новембра, што је традиција која вуче корене из 19. века како би рурални бирачи могли да стигну до бирачких места после жетве, а између цркве у недељу и пазарног дана у среду.

Трампа чекају тесни избори за Конгрес: Бирачи се жале на економију

Амерички мејнстрим медији, махом ненаклоњени Доналду Трампу, наводе да ће републиканци изгубити и у Представничком дому и у Сенату, што би потенцијално могло да отежа рад Беле куће.

Оно што, међутим, не наводе је да је већина места у Представничком дому у ствари већ одлучена. Наиме, изборне јединице за конгресмене се ажурирају после сваког пописа, да би се осигурала равномерна заступљеност становника.

Власти савезних држава у принципу цртају те мапе како би обезбедиле комотну већину за своју странку, а ону другу разводниле на неколико изборних јединица. Једина разлика је у томе што, како је за РТ Балкан рекао аналитичар Небојша Малић, дугогодишњи новинар РТ Америка, демократе то раде много безобзирније од републиканаца.

Како ствари сада стоје, 350 од 435 места у Представничком дому се сматрају "безбедним", од чега 182 држе демократе, а 168 републиканци. Што ће рећи, иако је теоретски могуће да актуелни конгресмен изгуби, то је мало вероватно. Од преосталих 85 места, већина нагиње на једну или другу страну, тако да је само 12-20 истински неизвесних трка. Будући да је за већину потребно 218 мандата, јасно је да демократе имају више маневарског простора.

Што се Сената тиче, Малић наводи да је у игри само пет до седам места, од којих шест тренутно држе републиканци. Демократама су потребна бар четири, јер републиканци могу да имају већину са само 50, пошто потпредседник Џеј Ди Венс онда бива одлучујући глас. Малић напомиње да у нормалним околностима не би било неизводљиво да републиканци одбране скоро све мандате, али да овај пут имају проблем са саботажом старог естаблишмента, лојалног политичком клану Буш.

Све прогнозе америчких медија, каже Малић, ослањају се на традицију по којој владајућа странка губи изборе на средини мандата, као и утисак да су демократе мотивисане да гласају мржњом према Трампу, док републиканци имају проблем да инспиришу гласаче због тешке економске ситуације, изазване углавном скоком цена нафте због непопуларног рата у Ирану.

"Иранци су иначе већ позвали Американце да гласају за демократе, ваљда у нади да ће тиме да се освете Трампу. Европска унија се такође нада победи демократа, како би се стање ствари што пре вратило на транс-атлантски глобализам на који су навикли. По недавним наступима и иступима Владимира Зеленског, јасно је да се и он нада поразу републиканаца", рекао је Малић.

Проблем за све њих је, како наводи, што нада није стратегија. Наиме, Бела кућа има скоро неограничене прерогативе у домену спољне политике. "Све што Конгрес може да уради је да Трампу ускрати буџет за Пентагон, чему нико није склон јер су им лична богатства повезана са интересима војно-индустријског комплекса", наводи наш саговорник.

Ако демократе да добију већину у Представничком дому, готово је извесно да ће покренути процедуру опозива (импичмента) Трампа већ у јануару 2027, када почне ново заседање Конгреса. Да би га склонили, међутим, потребно им је 60 руку у Сенату, односно бар неколико републиканских "издајника", указује Малић.

Притом би, додаје, уклањање Трампа само значило да ће на место председника доћи Венс, који заступа једнако тврду линију по већини политичких питања, а у демократској бази није ни издалека толико лично омражен као Трамп.

"Демократе су два пута опозивале Трампа за време његовог првог мандата добро знајући да су то само симболични гестови, без наде да га стварно уклоне са функције. У том смислу се ништа није променило", рекао је он.

Ко су слонови, а ко магарци у америчкој политици

Малић наводи да је, упркос оптужбама да је "зли диктатор огрезао у корупцији", Трамп је у суштини "пристојни амерички бумер" који се деведесетих одлично слагао са Билом Клинтоном, на пример.

Занимљиво је да је био против агресије на Југославију 1999. и о томе је говорио у програму сада већ покојног Ларија Кинга на Си-Ен-Ену.

"Сада су против њега како и клинтонистичке Демократе, тако и бивши Републиканци попут Џорџа Буша Млађег, који је толико упропастио Америку бесконачним ратовима на Блиском истоку и финансијском кризом 2008, да су милиони насели на причу о 'нади и променама' у лику Барака Обаме", наводи Малић и подсећа да су управо током Обамине осмогодишње владавине сва правила и норме америчке политике бачена кроз прозор, а свака критика одбацивана као "расизам". Тада је и почео садашњи културни рат, у име "воук" идеологије. 

Малић подсећа да су у време Обаме а после и Џозефа Бајдена, демократе почеле да за Америку користе израз "наша демократија" уместо "републике", "нације" или "уније" - који су раније били у игри.

"Један од парадокса савремене америчке политике је што је Трамп у ствари системски играч. Без обзира на своје живописне манире, све што је досад урадио, или рекао да планира да уради, не излази из оквира америчког правног система и уставних ограничења", каже Малић.

Десет дана који би могли да уздрмају свет: Четири изборна процеса на четири стране света

Демократе, са друге стране, отворено говоре о потреби структурних реформи, све у име "социјалне правде" и "спасавања наше демократије", попут повећања броја судија Врховног суда или броја сенатора тако што би се Дистрикт Колумбија и Порторико прогласили за државе – и тиме обезбедило да они имају вечиту већину у две гране власти, без обзира ко седи у Белој кући.

За републиканце су ови избори зато "бити или не бити", наводи Малић, јер су демократе већ показале да су спремне да изађу из оквира нормалног политичког деловања.

"То што су 2020. покрали изборе, па потом хапсили Трампа на основу апсолутно исфабрикованих оптужница, па онда пуцали у њега на предизборном митингу у Пенсилванији 2024, све то указује да се у Америци већ води грађански рат другим средствима", закључује Малић.