
Успон палестинских странака у Кнесету и преобликовање политичког пејзажа Израела

Значајан успех који су палестинске странке оствариле на општим изборима у Израелу представља хитан и суштински изазов за главну опозицију у земљи: или ће сарађивати са арапским Израелцима, или ће Бенјамину Нетанјахуу пружити пут ка политичком опстанку.
Након објављивања излазних анкета у уторак, лидер опозиционог блока Гади Ајзенкот прогласио их је победом "ционистичке националне већине у Израелу", али чини се да ће стварни исход бити далеко сложенији, пише "Гардијан".
Највећа разлика између новог и претходног сазива Кнесета биће значајно већа заступљеност палестинских странака, за које се процењује да ће освојити између 17 и 18 посланичких места, што је пораст у односу на досадашњих 10. То мења однос снага на израелској политичкој сцени. Арапски Израелци више неће моћи тако лако да буду гурнути у страну или игнорисани.

Према излазним анкетама, опозициони блок који предводи Ајзенкот и владајућа коалиција на челу са Нетанјахуом имају приближно исти број гласова. Иако би премијерова странка Ликуд могла остати појединачна странка са највише мандата, ниједна страна нема довољну подршку да обезбеди 61 место, колико је потребно за већину у парламенту који броји 120 посланика.
Уколико званични резултати потврде ове процене, председник Израела Исак Херцог имаће дискреционо право да одлучи коме ће првом поверити мандат за формирање владе. Ако један кандидат не успе у томе у року од шест недеља, прилика се пружа следећем кандидату. Овај процес би могао да потраје веома дуго, а током тог периода Нетанјахуова коалиција би наставила да обавља дужност у техничком мандату.
Ајзенкот би могао да тврди да има шансу да преговорима обезбеди већину у Кнесету. Међутим, да би то постигао, он и његови партнери из такозваног "блока за промене" морали би да седну за преговарачки сто са палестинским политичким групацијама – Заједничком листом и странком Раам (акроним за Уједињену арапску листу).
Вероватно би им било лакше да пронађу заједнички језик са странком Раам и њеним лидером, Мансуром Абасом. Абас је већ учествовао у десничарској влади Нафталија Бенета, а сада је млађи партнер у Ајзенкотовом блоку. Абас има заменика који је Јеврејин и циониста; показао је спремност на политичке компромисе, а у уторак је изричито изјавио да му је приоритет да "на овим изборима сруши Бенјамина Нетанјахуа, (Безалела) Смотрича и (Итамара) Бен-Гвира".
Међутим, већина процена заснованих на излазним анкетама указује на то да је Раам мања од две палестинске групације, са пројектованих седам места у новом Кнесету. Није јасно да ли би то било довољно – чак и ако би се постигао договор уз сагласност осталих чланова Ајзенкотовог блока – за формирање већинске владе.
Преговори са Заједничком листом, којој се предвиђа 11 или више места, били би тежи. Ајзенкот је поставио четири услова: признавање Израела као јеврејске и демократске државе; прихватање вредности изражених у Декларацији о независности Израела; увођење обавезног служења војног рока за палестинске грађане Израела (који су тренутно изузети од те обавезе); и осуда Хамаса као терористичке организације.
У уторак, док су се гласови још увек бројали, Амџад Шбита – генерални секретар Хадаша, социјалистичке странке која чини највећу фракцију унутар Заједничке листе – изјавио је да Ајзенкот није у позицији да поставља услове за коалиционе преговоре.
"Постављање услова неће проћи код 'Заједничке листе'", рекао је Шбита. "Преговараћемо као равноправни партнери, јер смо потребни једни другима."
Уколико не дође до договора са једном или обе палестинске групације, могуће је да ће Ајзенкот покушати да формира мањинску владу, уз неформалне договоре о подршци од случаја до случаја, који би одржавали нову коалицију на окупу.
То би било нестабилно решење, због чега су нови избори више него вероватни. Такав исход би Нетанјахуу пружио прилику да окупи подршку међу конзервативним израелским Јеврејима и да тврди како се његов предизборни слоган – "Десница или Палестина" (који се на хебрејском језику чак и римује) – показао као исправан.
Нетанјаху је и раније, током своје три деценије на власти или у њеној непосредној близини, деловао као поражен, али је сваки пут успевао да се врати, захваљујући својим изузетним тактичким вештинама у склапању политичких договора. Нико још не искључује могућност још једног запањујућег политичког извлачења из безизлазне ситуације. Међутим, овога пута, уколико заиста успе да се врати, свој "васкрс" дуговаће својим декларисаним политичким непријатељима – који су му пружили спас – уместо да склопи историјске компромисе преко дубоког расног јаза у Израелу.
Говорећи на прослави победе Заједничке листе у Назарету, у раним јутарњим сатима у среду, један званичник странке изјавио је: "Ционистичка опозиција мораће да бира између надмоћи и изградње демократије."




