Свет
Буџетска правила ЕУ довела белгијску владу на ивицу пада: Како је Брисел радио против Брисела
Премијер Барт де Вевер затражио је да поднесе оставку након што су пропали коалициони преговори о смањењу расхода и порезима, док војна потрошња наставља да расте
Белгијска влада нашла се на ивици пада због спора око буџета и правила Европске уније о јавним финансијама.
Премијер Барт де Вевер поднео је у понедељак ујутру оставку краљу Филипу, након што су током викенда пропали преговори о смањењу буџетских расхода.
Де Вевер и његови коалициони партнери месецима расправљају о мерама за смањење расхода и обезбеђивање додатних прихода у укупном износу од око 10 милијарди евра.
Ноћни преговори завршени су без договора, остављајући владу пред тешким задатком да испуни захтеве Брисела, а истовремено заштити јавне услуге и финансира повећану војну потрошњу.
Краљевска палата је потом саопштила да је краљ Филип одложио одлуку о Де Веверовој оставци и да ће од уторка започети консултације са лидерима владајућих странака.
Премијер би у петак требало поново да дође у палату.
Брисел захтева уштеде док војна потрошња расте
Де Веверов захтев долази у тренутку када конзервативни, либерални, социјалистички и центристички партнери у владајућој коалицији упорно не успевају да се договоре ко треба да сноси терет сређивања државних финансија, које су под надзором ЕУ од 2024. године.
Буџетски дефицит Белгије прошле године достигао је 5,2 одсто бруто домаћег производа (БДП), док је горња граница коју прописује ЕУ три одсто.
Јавни дуг такође је премашио 110 одсто БДП-а, далеко изнад референтног нивоа ЕУ од 60 одсто, због чега Брисел захтева ограничавање раста расхода и корекцију буџета до 2029. године.
Белгија је међу неколико држава чланица које се суочавају са таквим поступцима, укључујући Француску, Италију и Пољску.
Де Вевер и његови либерални партнери предложили су решавање кризе смањењем јавне потрошње, укључујући издвајања за здравство, док социјалистичке и центристичке странке уместо тога захтевају веће порезе за богате.
Премијер је такође упозорио на могућност стварања "снежне грудве камата", односно ситуације у којој би Белгија морала да узима нове кредите само да би отплаћивала постојећи дуг.
Војна потрошња, међутим, наставила је да расте, док влада ограничава социјална давања и плате у јавном сектору. Европска унија је такође ублажила своја буџетска правила како би Белгији омогућила већи простор за издвајања за оружане снаге.
Отпор јавности
Смањење јавне потрошње и раст трошкова живота изазвали су више масовних протеста широм Белгије, током којих су десетине хиљада људи изашле на улице.
Недавне демонстрације биле су праћене сукобима са полицијом, запаљеним барикадама и употребом сузавца и водених топова.
Демонстранти су захтевали заштиту плата, пензија и јавних услуга, док су критичари указивали на супротност између буџетских резова и милијарди евра које се троше на наоружање.
Они су одбацили и наводну руску претњу, на коју се Брисел позива како би оправдао поновно наоружавање.
Live
