Свет
Трамп је сада "хрома патка" – следи реваншизам демократа
Трампове личне политичке слабости, сматра филозоф Александар Дугин, поништиле су његов почетни позитивни потенцијал и то га је, на концу, претворило у "осакаћеног" Трампа, у "пола" Трампа, у "куче које шепа" или у "хрому патку" – изразе које Американци користе за председнике који претрпе пораз на половини мандата
Демократе су освојиле 53 места у Сенату, три више од "магичног броја" потребног за контролу Горњег дома Конгреса. У Представничком дому, прве пројекције показују да су демократе освојиле 219 места, једно више од потребне већине.
Нарочито су по Трампа болни порази у Јужној Каролини, Охају и Тексасу – државама у којима је Трамп пре две године с лакоћом однео победу. Ови порази значе "директно одбацивање председника", саопштила су агенцији АП двојица неименованих званичника укључених у кампање за Сенат.
У интервјуу за "Фокс њуз", Трамп је изјавио да је изненађен исходом избора, али је подвукао да он и даље поседује необориво право вета.
"Имам право да ставим вето на шта год пожелим...", рекао је Трамп и додао да су га демократе "већ звале".
Такође, он је за пораз окривио републиканце. Неки од оних које је он подржао, тврди Трамп, заправо су радили против њега. Та кратка реченица, изговорена непосредно након изборног фијаска, у ствари значи: Криви су сви други осим мене.
Вејн Хамилтон, републиканац из Тексаса, сажео је резултат избора у једну реченицу: "Изломили су нас као маче мушкатле".
Нема сумње да ће сада уследити реваншизам демократа. Џејсон Кроу, конгресмен из Колорада, истиче да демократе не искључују ниједну опцију када је реч о покретању поступка опозива (импичмента). Био би то трећи пут да се против Трампа покреће опозив.
Стив Скалис, лидер републиканске већине у Представничком дому, предвиђа да ће такав покушај уследити већ "првог дана". Поларизација већ дубоко подељеног америчког друштва тиме се само продубљује. С једне стране вето, с друге реваншизам – то је, у ствари, рецепт за политичку парализу "највеће демократије на свету", како себе воли да представља Америка.
Трамп је био само "несрећни неспоразум"
Трамп је, да се послужимо често цитираном метафором из његовог првог мандата, обећао да ће "исушити мочвару" (дубоку државу); уместо тога, мочвара је исушила њега. У МАГА идеологију могао је да поверује само један број наивних, али политички лакомислених Американаца. Његово кључно обећање било је да ће "вратити производњу у САД" и тако обновити "златно доба Америке".
Па, ништа од тога, био је то само леп Трампов сан, фатаморгана у пустињи.
Ситуацију у Америци коментарисао је и руски мислилац Александар Дугин у емисији "Ескалација" на ТВ Спутњик. Да је Трамп био "прави" Трамп, рекао је Дугин – а не несрећни неспоразум, као што се на крају испоставило – могао је из корена да промени ситуацију.
Због тога је, мисли Дугин, Трамп "доживео срамни неуспех сопствене историјске мисије" и тако је угашена последња нада конзервативне Америке. Другим речима: Трамп је требало да прихвати мултиполарни свет, али то није учинио, додаје он. Уместо тога, кретао се чудним, изукрштаним цик-цак линијама. А то ситуацију данас чини тако трагичном, и за Американце и за Европљане.
Уместо да оконча епоху "вечитих ратова", он је своју политичку судбину везао за судбину Израела, премијера Бенјамина Нетанјахуа и за такозвани "хришћански ционизам". То га је натерало да се упусти у рат против Ирана, на који се није усудила ниједна америчка администрација од 1979. године.
Његове личне политичке слабости, наставља Дугин, поништиле су његов почетни позитивни потенцијал. То га је, на концу, претворило у "осакаћеног" Трампа, у "пола" Трампа, у "куче које шепа" или у "хрому патку" – изразе које Американци користе за председнике који претрпе пораз на половини мандата.
Права трагедија, додаје он, лежи у томе што равнотежа у овом крхком свету зависи од тако непоуздане и контрадикторне личности као што је Трамп.
Уклоните своје трамписте
И догађаји у Европи су директно повезани са међуизборима у САД. Европски глобалисти, којима је тренутно на челу шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен, сада се отворено радују Трамповом поразу.
Очи глобалиста у Европи приковане су за Америку.
У Европи, наставља руски филозоф, глобалистичка елита, личности попут Туска, Мерца и Макрона, чврсто стоје уз Демократску странку, а то су класични глобалисти, поборници структура повезаних са Сорошем, заговорници ЛГБТ агенде и апологети неконтролисаних миграција. Глобалистичка платформа Европљана идентична је политичком курсу који спроводе америчке демократе, подвлачи он.
Рецимо, криза око Уставног суда у Пољској, где су се сукобили представници двеју непомирљивих фракција. Уочи америчких избора, каже Дугин, тихо је у Бриселу донета одлука да се из саме Пољске уклоне "пољски трамписти".
Сада с једне стране имамо премијера Доналда Туска, који је директни заступник Демократске странке САД, Сороша и ултралибералног евроатлантизма. С друге стране, на таласу десничарског популизма стоји председник Карол Навроцки, кога подржавају конзервативни, католички кругови.
Како тврди Дугин, демократе држе своје европске експоненте – личности попут Фон дер Лајенове, Мерца и Туска – у стању пуне борбене готовости: "Наставите са нападом! Уклоните све конзервативце који су уз Трампа и његов покрет, пре него што стигне наш талас реваншизма!".
То је довело до двоструке структуре власти унутар пољског правосуђа: с једне стране налази се легитимни Уставни суд, који почива на законским овлашћењима председника, а с друге стране квазисудско тело, које је Туск наметнуо путем револуционарних, принудних средстава.
Оно чему сведочимо у Пољској јесте класичан, уџбенички пример државног удара, закључује Дугин, што показује да је за савремене либерале сам појам "законитости" одавно постао празна фраза. Демократија је до даљњег суспендована, као што показује пример избора у Румунији или покушаји Мерцове владе да уништи "Алтернативу за Немачку" (АфД).
У питању је економија, глупане!
Можда је ситуацију у САД најбоље описао пензионисани обавештајни официр Корпуса маринаца САД Скот Ритер у чланку за РТ интернешенел.
Прве две године Трампова повратничка турнеја није прошла онако како је амерички народ очекивао, каже Ритер: Трамп им је обећао крај бескрајних ратова на Блиском истоку, а сада се САД налазе уплетене у нови бескрајни рат у Западној Азији.
То, међутим, није најгоре за просечног америчког бирача. Ритер подсећа на изреку која се приписује демократском стратегу Џејмсу Карвилу: "У питању је економија, глупане!".
Када растуће цене горива нагризу танку маргину удобности коју већина америчких плата пружа на крају напорног месеца, примећује Ритер, а скок цена дизела повећа трошкове превоза, због чега расту цене оних ствари које дефинишу амерички квалитет живота, амерички народ тражи некога кога ће окривити. У овом случају, то је Трамп.
"У питању је економија, глупане" тужна је осуда онога у шта су се Америка и Американци у међувремену претворили – у земљу пуких потрошача, који немају никакву идеју о темељима америчке нације.
Ова мантра, додаје он, заправо открива сурову истину о америчком народу.
Наркотик похлепе – епитаф за америчку нацију
Америчка нација, притом, следећи искључиво идеје личног конзумеризма и вештачког просперитета, игнорише чињеницу да је амерички начин живота изграђен на леђима колонијалног система, као што игнорише и неодрживи јавни дуг, ваљајући се у мочвари за коју их је неко уверио да је рај.
Овај "наркотик похлепе" је, каже Ритер, довољно снажан да Американци зажмуре пред чињеницом да амерички "пријатељ" – Израел – чини геноцид над Палестинцима, као и да њихова држава пружа помоћ "идеолошким потомцима нацистичког режима Адолфа Хитлера – украјинским националистима, који прихватају одвратну идеологију Степана Бандере, у служби необуздане русофобије, због чега смо окренули леђа савезнику који је омогућио пораз нацистичке Немачке".
Крилатица "У питању је економија, глупане" заправо представља смртну пресуду или епитаф америчкој нацији. Американци су се на изборима, додаје он, руководили искључиво својим новчаником, а не својом савешћу.
То је, можда, лош дан за Трампа, али, изнад свега, то је коначни пораз Америке.
Live
