Генерал који би могао да смени Нетанјахуа: Ко је Гади Ајзенкот?

Бивши начелник Генералштаба израелске војске Гади Ајзенкот добио је мандат за формирање нове владе, чиме је доведена у питање политичка будућност премијера Бенјамина Нетанјахуа, након избора одржаних у сенци вишегодишњих ратова, политичких скандала и дубоких подела у израелском друштву.

Иако је обећао смену Нетанјахуа, обнову поверења у државне институције и одговорнију власт, Ајзенкотови ставови о кључним безбедносним питањима не разликују се суштински од политике актуелног премијера, пише РТ.

Ајзенкот (66) рођен је у Тиберијади, у породици јеврејских имиграната из Марока, а одрастао је у Еилату. Војсци се придружио 1978. године, а током четири деценије службе напредовао је до положаја начелника Генералштаба, који је обављао од 2015. до 2019. године.

Израел: Излазност на изборима највећа од 1973. године, највише гласалих међу затвореницима

Као високи војни командант заступао је такозвану "доктрину Дахија", према којој би Израел на нападе из Либана одговарао "несразмерном силом", наносећи "огромну штету и разарања". А у политику је ушао 2022. године. Након напада Хамаса 7. октобра 2023. придружио се Нетанјахуовој ванредној влади и као посматрач учествовао у раду ратног кабинета.

Током сукоба у Гази погинуо је његов син Гал, као и двојица његових нећака.

Владу је напустио у јуну 2024. године, критикујући Нетанјахуа због начина вођења рата и одсуства јасног плана за послератну Газу, али није одустао од подршке војним операцијама против Хамаса.

Промене власти, али не и политике према Палестинцима?

Ајзенкот је 2025. основао центристичку странку Јашар (Право), настојећи да окупи бираче центра и десног центра који желе Нетанјахуову смену, али истовремено подржавају чврсту безбедносну политику.

Обећао је независну истрагу о пропустима који су претходили нападу Хамаса 7. октобра, заштиту независности правосуђа, смањење трошкова живота и проширење обавезног војног или цивилног рока. Међутим, када је реч о палестинском питању, његови ставови у великој мери подударају се са Нетанјахуовим – противи се успостављању независне палестинске државе и залаже се да Израел задржи врховну безбедносну контролу над територијом између реке Јордан и Средоземног мора. Захтева разоружавање Хамаса и његово уклањање са власти у Гази, обећавајући да ће у року од 18 месеци од ступања на дужност заменити његову управу, било уз подршку Вашингтона, било војном силом.

Иако начелно подржава јеврејска насеља на окупираној Западној обали, противи се нелегално подигнутим јеврејским насељима и насиљу досељеника. Критиковао је и ширење насеља источно од Јерусалима, које би додатно поделило палестинске територије.

Нетанјаху или Ајзенкот: Ко год победи, Палестинци неће добити своју државу

Разлике између двојице политичара израженије су у односу према Ирану. Док је Нетанјаху током кампање обећавао наставак војне офанзиве и свргавање власти у Техерану, Ајзенкот је довео у питање оправданост нове војне кампање, тврдећи да Израел није остварио ни циљеве претходног рата.

Може ли Ајзенкот да формира владу?

Израелски председник Исак Херцог поверио је у недељу Ајзенкоту мандат за састав нове владе, након што су га подржале странке које представљају 67 посланика.

Ипак, његов основни опозициони блок располаже са само 48 од укупно 120 места у Кнесету, док је за парламентарну већину потребан најмање 61 посланик. Додатна подршка долази од арапских странака, спремних да помогну у смени Нетанјахуа, али Ајзенкотови услови за сарадњу, укључујући признавање Израела као јеврејске државе, отежавају постизање договора.

Могућност представљају и ултраортодоксне странке, традиционални Нетанјахуови савезници, али би њихова подршка вероватно захтевала уступке у погледу обавезног служења војног рока.

Нетанјаху, чији Ликуд и даље има највише посланичких места од свих појединачних странака, позвао је Ајзенкота да се придружи широкој влади националног јединства, упозоравајући да би влада која зависи од подршке арапских странака угрозила опстанак Израела.

Ајзенкот има 28 дана да формира владу, уз могућност продужења рока за још две недеље. Уколико не успе, председник Херцог могао би да повери мандат другом кандидату, укључујући Нетанјахуа, док би продужена политичка блокада могла да доведе до нових избора.

Нови сазив Кнесета требало би да положи заклетву у уторак 10. новембра.