Ко је желео одлазак Хуанга из "Енвидије"? Скандал покреће питања о борби за моћ у сфери АИ

Пад оснивача компаније "Енвидија" Џенсена Хуанга, услед скандала који укључује наводног кинеског шпијуна, покренуо је политички експлозивно питање: ко има користи од уклањања једног од најутицајнијих критичара вашингтонских ограничења на извоз чипова у Кину?

Хуанг је поднео оставку у четвртак након открића о његовим ванбрачним аферама, укључујући и ону са кинеском пословном женом Алис Хуанг, бившом челницом компаније "Мегаспид интернешенел" са седиштем у Сингапуру, која је била клијент "Енвидије". Према наводима медија, неименовани амерички обавештајни званичници сумњају да ју је Пекинг регрутовао како би, потенцијално, утицала на извршног директора "Енвидије" да изврши притисак на Вашингтон ради ублажавања ограничења на извоз чипова за вештачку интелигенцију.

Скандал је избио у кључном тренутку технолошког рата између САД и Кине, само неколико дана пре планираног самита председника Доналда Трампа и Си Ђинпинга. С обзиром на то да се "јастребови" у Конгресу већ залажу за строжа ограничења, тренутак у којем је дошло до Хуанговог пада подстакао је питања о томе чијим политичким интересима служи његова оставка.

Ко има користи од Хуанговог одласка?

Хуангова оставка уклања једног од најистакнутијих заговорника у Вашингтону који се залагао за то да Кина остане повезана са америчком технологијом вештачке интелигенције, што би могло да пружи значајну политичку предност онима у САД који заступају тврду линију према Кини.

Оснивач "Енвидије" је у више наврата упозоравао да би одсецање Пекинга од америчке технологије само убрзало кинеске напоре ка постизању независности. У интервјуу за "Фокс бизнис" у мају, указао је на растући утицај компаније "Хуавеј": "Они цветају у нашем одсуству."

Његов одлазак је одмах интензивирао захтеве у Конгресу за строжом контролом извоза, као и за покретањем истрага о пословању "Енвидије" у Кини.

Републикански конгресмен Џон Муленар, председавајући Посебног комитета Представничког дома за Кину, искористио је овај скандал како би поставио питање да ли је кинеска обавештајна служба, преко Хуанга, дошла до осетљивих информација или утицала на америчку технолошку политику.

"Хуанг је био један од најгласнијих противника увођења контроле извоза", рекао је Муленар. "Ово баца потпуно ново светло на ту расправу." Председавајући Одбора за спољне послове Представничког дома Брајан Маст, такође се заложио за чвршће заштитне механизме, укључујући мере за спречавање кријумчарења чипова и ограничавање приступа напредној опреми за производњу полупроводника.

Трамп је стао у одбрану Хуанга, описавши га као "веома часног човека" и рекавши да верује његовој тврдњи да није знао да је Алис Хуанг наводно била умешана у шпијунажу.

Ипак, чини се да је ова контроверза пружила нови аргумент заговорницима строжих ограничења према Кини у борби против једног од њихових најутицајнијих противника, оцењује РТ интернешенел.

Ко има више користи – кинески "јастребови" или ривали?

Изненадни одлазак Хуанга такође је покренуо питање да ли би ривалске америчке технолошке компаније могле профитирати од његовог пада.

Независни новинар Ли Фанг изнео је мишљење да би америчке компаније које су ривали у сектору вештачке интелигенције могле имати користи, указујући на то да је Хуанг подржавао јефтиније кинеске моделе отвореног кода, који представљају претњу за већ етаблиране америчке конкуренте. Он је повукао паралеле са ранијим кампањама усмереним против компанија "Хуавеј" и "ТикТок".

Оснивач компаније "Венис АИ" Ерик Вурхис, отишао је и корак даље, назвавши Хуангово уклањање "државним ударом".

Новинар Глен Гринвалд поставио је питање да ли ванбрачне авантуре могу бити једини разлог за смену једног од најмоћнијих технолошких руководилаца у Америци.

"Не знам ко је желео да Џенсен Хуанг оде, али знам да ко год да је то био, поседује огромну моћ", написао је он на платформи Икс.

Ова оставка изазвала је бурне реакције широм Силицијумске долине. Оснивач платформе "Бајненс", Чангпенг Џао, назвао је то "грешком", први човек компаније "Епик гејмс", Тим Свини, описао је тај догађај као "тужан дан", док је Илон Маск изјавио да би му била "част" да запосли Хуанга.

"Веома, веома мрачан дан. Ужасна одлука за САД и западни свет", оценио је Мартин Касадо, партнер у фирми "Андрисен Хоровиц".

Медији дугују одговоре на нека питања

Наш избор

Технолошки преокрет века: Како је кинеска АИ (пре)стигла америчку и шта то значи за будућност

Појавила су се питања о томе како је ова прича доспела у јавност. Новинар "Њујорк тајмса" Трип Микл, који је помогао у откривању приче о Хуанговој афери, открио је у подкасту "Дејли" да су он и његова колегиница Ана Свонсон почели да истражују компанију "Мегаспид" након што су добили дојаву од неименованог извора из технолошке индустрије.

Ово откриће појачава сумње да су новинари можда намерно усмерени ка "Мегаспиду", што покреће питања о томе ко је доставио информацију – и зашто.

Шта је Вашингтон знао – и када?

Случај је постао још загонетнији након извештаја да су високи амерички званичници знали за Хуангов однос са Алис Хуанг месецима пре избијања скандала.

Како наводи портал "Аксиос", строго поверљив обавештајни документ – чију је израду надгледао државни секретар Марко Рубио – кружио је унутар администрације пре Трампове посете Кини у мају. На основу надзора над Алис Хуанг и истраге о сумњи на кријумчарење чипова, у коју је била умешана компанија "Мегаспид" то упозорење је, наводно стигло је до министра трговине Хауарда Лутника. Како се наводи, Рубио је о томе обавестио и Трампа.

"Мегаспид" управља инфраструктуром за рачунаре заснованом на вештачкој интелигенцији, омогућавајући клијентима да изнајме приступ моћним "Енвидијиним" процесорима изван Кине – што представља потенцијални начин да се заобиђу ограничења на директан извоз напредних чипова у ту земљу.

Оснивач "Телеграма" о подвалама шпијунских служби: Французи имају изговор – не занимају их жене

Вашингтон је такође одобравао директну продају кинеским купцима. У мају је Ројтерс известио да је око десет кинеских компанија добило дозволу за куповину "Енвидијиних" процесора Х200, иако испоруке још нису биле почеле. Ова одобрења била су независна од истраге против "Мегаспида", а остаје нејасно када су тачно издата у односу на тренутак када је стигло упозорење обавештајних служби.

Како се наводи, спор је доспео до највиших нивоа Трампове администрације. Портал "Аксиос" пренео је да се министар финансија Скот Бесент сукобио са Лутником, замеривши му што, упркос поновљеним упозорењима, није ставио "Мегаспид" на "црну листу". Министарство трговине је демантовало да је до сукоба уопште дошло, а Лутник се сада суочава са провером у Конгресу поводом тога како је његово министарство управљало извозом чипова и сумњама да су они преусмерени у Кину.

Ако је Вашингтон био упозорен још пре неколико месеци, зашто су те оптужбе постале јавна криза тек сада?

Како је Сингапур постао умешан у овај скандал?

Сингапурске власти су истраживале бившу компанију Алис Хуанг, "Мегаспид интернешенел", много пре него што су њене наводне везе са кинеским обавештајним службама постале кључни део скандала који се везује за оснивача компаније "Енвидија".

У саопштењу издатом у четвртак, сингапурско Министарство унутрашњих послова навело је да је полиција у фебруару 2025. године покренула истрагу против "Мегаспида" због сумње на давање лажних изјава у вези са серверима који су преко Сингапура испоручени у Малезију.

Шпијунско-љубавна афера у "Енвидији" тресе Белу кућу: После Хуанга, и Трампов министар пред сменом?

Алис Хуанг је саслушана, а у јуну 2025. године одузет јој је пасош. Међутим, до фебруара 2026. године истражитељи нису пронашли довољно доказа да је починила дела за која је била осумњичена. Добила је опомену јер је свесно пружила нетачне податке о својој улози у "Мегаспиду", а забрањен јој је и поновни улазак у Сингапур.

Важно је напоменути да је Сингапур нагласио како она никада није била под истрагом због шпијунаже.

У међувремену, тврдње да је реч о кинеској шпијунки постале су предмет све озбиљнијих провера и у самом Вашингтону.

Према наводима Си-Ен-Ена, амерички обавештајни званичници су подељени око тога да ли докази потврђују да је Алис Хуанг радила за Пекинг. Државни тужилац Тод Бланш изјавио је да Министарство правде није донело "никакве закључке" о њеним наводним обавештајним везама. Ове процене остављају једно суштинско питање без одговора: како је једна недоказана оптужба за шпијунажу стекла толики значај, упркос недостатку чврстих доказа?

Зашто је "Енвидија" кључна за технолошку доминацију САД?

Компанију "Енвидија" је 1993. године основао Хуанг, а она је у међувремену постала водећи добављач напредних процесора који покрећу глобални процват вештачке интелигенције (АИ).

Њени чипови и софтвер представљају темељ за рад центара података и система вештачке интелигенције широм света, што ову компанију чини стратешким ресурсом у надметању Вашингтона са Пекингом.

Амерички чип-гиганти притискају Вашингтон: Индустрија тражи ублажавање санкција

Контролисањем извоза напредних процесора и технологије полупроводника, САД могу да утичу на то које ће земље добити приступ рачунарској снази неопходној за развој најсавременије вештачке интелигенције.

Вашингтон тврди да су ова ограничења неопходна како би се спречило да Кина ојача своје војне и обавештајне капацитете. Критичари, међутим, у томе виде ширу стратегију технолошког обуздавања, усмерену на очување америчке економске и геополитичке доминације.

Управо због тога је Хуангова позиција била толико значајна: он је довео у питање кључни инструмент којим се Вашингтон служи како би одржао предност над Кином.

Могу ли америчка ограничења на извоз чипова заправо дати предност Кини?

Кампања Вашингтона усмерена на обуздавање технолошког успона Кине носи ризик да доведе до супротног исхода: убрзавања напора Пекинга да изгради индустрију вештачке интелигенције која ће бити изван америчке контроле.

Кинеске компаније, укључујући "Хуавеј", развијају домаће алтернативе америчким процесорима, док Пекинг тежи технолошкој самодовољности.

"Хуавеј": САД преувеличавају наше могућности производње чипова

У регулаторном извештају из августа, "Енвидија" је упозорила да су америчке контроле извоза, у комбинацији са кинеским ограничењима, практично довеле до њеног искључења са кинеског тржишта рачунарске опреме за центре података.

Компанија је навела да то искључење омогућава њеним конкурентима да прошире своје мреже програмера и клијената, што би потенцијално могло да угрози америчку технологију на глобалном нивоу.

Управо на ту кључну противречност Хуанг је више пута указивао: одсецање Кине од компаније "Енвидија" могло би да ослаби амерички утицај, а истовремено ојача кинеске конкуренте.

Заговорници тврде линије у погледу националне безбедности у Вашингтону тврде супротно – да продаја моћних процесора Пекингу носи ризик од унапређења кинеских војних и технолошких капацитета.

Хуангов одлазак уклања један истакнут глас из те дебате, али не и саму дилему: могу ли напори Вашингтона да очува своју технолошку премоћ на крају помоћи Кини да се ослободи америчке доминације?

Ко ће сада преузети контролу над компанијом "Енвидија"?

Хуангова оставка изазвала је кризу руковођења у компанији. Према писању магазина "Вајерд", једна интерна објава, у којој се од управног одбора тражи да узме у обзир расположење запослених, прикупила је више од 1.600 коментара, од којих многи подржавају повратак Хуанга.

Дугогодишњи финансијски директор Колет Крес је преузела функцију привремене извршне директорке док "Енвидија" трага за трајним наследником.

Према наводима Ројтерса, међу потенцијалним кандидатима су Колет Крес и ветеран компаније Ијан Бак, кључна личност заслужна за развој њихове рачунарске платформе КУДА. Као могућа имена помињу се и извршни директор компаније "Арм" Рене Хас, као и прва жена компаније АМД Лиса Су. На платформи "Полимаркет", Ијан Бак се такође издвојио као један од водећих кандидата, уз Медисон Хуанг – ћерку Џенсена Хуанга која у компанији "Енвидија" обавља функцију више директорке за маркетинг – као и Џонија Сруџија, шефа хардверског сектора у "Еплу". Ипак, квоте за клађење не пружају никакве назнаке о томе какве су намере управног одбора.

У расправу се укључио и Трамп, који је подржао бившег извршног директора "Епла" Тима Кука (садашњег извршног председника), написавши на друштвеној мрежи Трут соушал да "легенда замењује легенду".

Дебата о наследнику проширила се и на Израел, где медији као потенцијалне кандидате помињу главног технолошког директора "Енвидије" Мајкла Кагана, оснивача компаније "Меланокс" Ејала Валдмана, као и већ поменутог Џонија Сруџија из "Епла". Сва тројица имају снажне везе са израелским технолошким сектором.

Ко год да наследи Хуанга, преузеће компанију која се налази усред све интензивнијег технолошког сукоба између САД и Кине – сукоба чији су улози далеко већи од оних који се тичу самог управног одбора. Хуангов наследник мораће да одлучи да ли ће наставити да се залаже за задржавање Кине унутар америчког технолошког екосистема, или ће "Енвидију" у приближити оним круговима у Вашингтону који заговарају строжа ограничења.

Шире питање, међутим, није само ко ће заменити Хуанга, већ и да ли ће његов одлазак означити суштински заокрет у америчкој стратегији везаној за вештачку интелигенцију.