Свет

Шпијунски скандал и пораз на изборима на средини мандата бацају нову сенку на Трампову посету Азији

Трамп ће прво посетити Манилу, где ће се у уторак састати са лидерима земаља југоисточне Азије и других држава региона, након чега путује у Шенџен на форум Азијско-пацифичке економске сарадње (АПЕК). Тамо ће разговарати са кинеским председником, а планиран је и трилатерални сусрет са Си Ђинпингом и руским председником Владимиром Путином
Шпијунски скандал и пораз на изборима на средини мандата бацају нову сенку на Трампову посету АзијиGetty © Chip Somodevilla / Staff

Амерички председник Доналд Трамп ове недеље одлази у Азију, у тренутку када се суочава са тешким поразом на изборима на средини мандата и наводном кинеском шпијунажом – што додатно подиже улог пред његов предстојећи сусрет са моћним кинеским лидером Си Ђинпингом.

Трамп ће прво посетити Манилу, где ће се у уторак састати са лидерима земаља југоисточне Азије и других држава региона, након чега путује у Шенџен на форум Азијско-пацифичке економске сарадње (АПЕК). Тамо ће разговарати са кинеским председником, а планиран је и трилатерални сусрет са Си Ђинпингом и руским председником Владимиром Путином.

С обзиром на то да је крхко примирје у трговинском рату између САД и Кине продужено до почетка следеће године, а нови разговори Трампа и Сија најављени за децембар на самиту Г20 у Мајамију, неки аналитичари су првобитно сматрали да ће сусрет у Шенџену бити мање значајан догађај.

Међутим, лоши резултати Трампове Републиканске странке на изборима одржаним овог месеца, као и критике да његова администрација није реаговала на обавештајне податке – према којима је Џенсен Хуанг, извршни директор компаније "Енвидија" и близак Трампов сарадник, био у вези са особом за коју се сумња да је кинески шпијун – променили су очекивања.

"Будући да има мање разлога за бригу о реакцијама тржишта или политичким последицама избора, (Трамп) би могао бити спремнији да размотри мере које би могле изазвати озбиљне поремећаје", оценила је Руби Осман, виша саветница за политику према Кини у Институту "Тони Блер", истраживачком центру са седиштем у Лондону.

Вашингтон је уочи овог сусрета већ наговестио такву спремност, позивајући Кину да испуни обавезе преузете у оквиру примирја које су Трамп и Си договорили пре годину дана.

Кинески аналитичари истичу да су посебно забринути да би афера око компаније "Енвидија" – укључујући наводе да су полупроводници, који су подвргнути извозним ограничењима, ипак завршили код кинеских купаца – могла довести до још оштријег става САД према Кини.

Председавајући Представничког дома САД, Мајк Џонсон, изјавио је прошле недеље да у Конгресу, након овог скандала, расте сагласност око даљег ограничавања приступа Кине напредним чиповима. Очекује се да ће демократе, када у јануару преузму већину у Представничком дому и Сенату, снажно инсистирати на овом питању.

Кина тврди да су Сједињене Државе измислиле причу о шпијунажи како би оправдале технолошку блокаду. Џу Фенг, директор Института за међународне студије на Универзитету у Нанкингу, рекао је за Ројтерс да би овај спор могао да убрза "раздвајање у области вештачке интелигенције" између две светске суперсиле, чак и док оне покушавају да сарађују на ублажавању ризика које ова технологија носи.

Не очекује се да ће Трамп директно покренути питање оптужби за шпијунажу у разговору са Сијем, рекао је један високи званичник америчке администрације, који је желео да остане анониман, додајући да ситуација у вези са компанијом "Енвидија" "не би требало да има никаквог утицаја на саму посету".

Трампово наслеђе

Уместо да улази у нове сукобе са Кином, Трамп би могао да се усредсреди на потезе који би му осигурали место у историји – попут споразума о денуклеаризацији са Пекингом и Москвом, или организовања још једног сусрета са севернокорејским лидером Ким Џонг Уном.

Трамп сматра да би овај сасвим необичан самит са Сијем и Путином могао да доведе до напретка ка споразуму о контроли нуклеарног наоружања. Међутим, према мишљењу кинеских аналитичара, за Кину – која поседује знатно мање нуклеарних бојевих глава од осталих – то је потпуно неприхватљива опција.

Трамп би такође могао да затражи подршку Путина и Сија како би организовао нови састанак са Кимом, који одржава блиске односе са кинеским и руским лидером.

Председник ће бити усредсређен на "изградњу свог наслеђа", сматра Виктор Ча из Центра за стратешке и међународне студије, америчког истраживачког центра. Велики део тога чини његова дипломатија према Северној Кореји, којој је посветио много времена током своја два мандата, додаје Ча.

Предложени трилатерални састанак пореди се са конференцијом у Јалти из 1945. године, на којој су САД, Велика Британија и Совјетски Савез дефинисали сфере утицаја, поставили темеље поретка након Другог светског рата и створили преседан за договоре великих сила који се намећу мањим државама.

Такво тумачење посебно забрињава Украјину. Ројтерсов извор из америчке администрације ипак наводи да се не очекује да ће Трамп на састанку покренути питање Украјине

Тајван и трговински рат

Аналитичари сматрају да би Си такође могао да искористи Трампову политичку слабост, насталу након тешког пораза на изборима. На врху листе жеља Пекинга налази се спречавање америчког председника да одобри пакет наоружања за Тајван – територију коју Кина сматра својом – у вредности од 14 милијарди долара. Трамп је изјавио да задржава испоруку тог наоружања као "преговарачки адут" у односима са Кином.

Међутим, с обзиром на то да кинески извозни сектор снажно напредује, за Пекинг би можда било довољно само да "купи време", сматра Џонатан Цин, спољнополитички аналитичар у институту "Брукингс", америчкој истраживачкој организацији.

"Сију је једноставно потребно да Трамп што дуже остане уздржан од повратка на ригорознији, конкурентски став према Кини. Кина ће искористити свако време које јој се пружи како би се ојачала за следећу рунду надметања", рекао је Цин, који је раније радио у Централној обавештајној агенцији (ЦИА), а обављао је и функцију директора за Кину у Савету за националну безбедност САД.

Пекинг је веома свестан чињенице да би особа која наследи Трампа – након што му за две године истекне мандат – могла бити мање склона компромису, наводе Цин и Осман.

Трампов претходник из редова демократа, Џозеф Бајден, више пута је разбеснео Кину својим коментарима о питањима људских права, као и обећањем да ће САД бранити Тајван уколико га Пекинг нападне. Многи од потенцијалних републиканских наследника Доналда Трампа, попут државног секретара Марка Рубија, такође се сматрају заговорницима оштријег става према Кини.

Оба лидера ће такође бити опрезна да поново не распламсају трговински сукоб који је прошле године претио да уруши глобалну економију и финансијска тржишта, сматра Курт Тонг, бивши високи званичник Стејт департмента, који је сада део истраживачког центра "Азија група".

Упркос незадовољству које су САД изразиле поводом тога како Кина спроводи услове примирја, Тонг очекује да ће оно бити додатно продужено и након 10. јануара, када истиче.

"Обе стране имају снажан мотив да одрже ову крхку стабилност... упркос томе што постоје и одређена неслагања", додаје Чим Ли, виши аналитичар за Кину у организацији "Економист интелиџенс јунит". "Обе стране имају много тога да изгубе."

image
Live