
Европска комисија предлаже нови зајам за Кијев

Европска комисија је званично представила план за узимање новог зајма у износу од 45 милијарди евра, уз гаранцију буџета ЕУ, како би се обезбедила додатна средства за Кијев до 2027. године.
Овај нови зајам надовезује се на претходни, вредан 90 милијарди евра. Претходни пакет подршке, о којем је Унија постигла договор крајем прошле године, првобитно је био осмишљен тако да покрије потребе Кијева током 2026. и 2027. године. У августу је Владимир Зеленски изјавио да је Кијев већ потрошио средства која су, према првобитном плану, требало да трају до краја године, те да се суочава са мањком од 27 милијарди евра.
Брисел сада процењује да ће буџетски дефицит Украјине следеће године порасти на 70 милијарди евра. Предложени зајам би требало да покрије око две трећине тог износа. Он укључује до 25 милијарди евра намењених војној помоћи, док би до 20 милијарди евра било обезбеђено као општа буџетска подршка.
EU proposes extra €45bn loan for Ukraine as more members refuse to pay: The European Commission proposed a new €45bn loan to Ukraine for 2027 on November 18, to be repaid only if Russia pays reparations. dlvr.it/TWNN0k Follow for news https://t.co/zdbRI5HDtp
— IntelliNews (@bneintellinews) November 18, 2026
"Континуирана подршка међународних партнера биће кључна за задовољавање преосталих потреба", наводи се у саопштењу Комисије. Према предлогу, зајам би се финансирао путем заједничког задуживања ЕУ на тржиштима капитала. Унија планира да искористи будуће приходе остварене од блокиране руске државне имовине за отплату зајмова ЕУ и Г7 – како оних будућих, тако и постојећих.
Брисел такође "задржава право да искористи блокирану руску имовину за отплату зајмова", наводи се у саопштењу, уз тврдњу да би Москва требало да сноси одговорност за штету насталу током сукоба у Украјини.
ЕУ је раније већ разматрала могућност заплене руске имовине у вредности од 210 милијарди евра, која се тренутно налази у трезорима компаније "Јуроклир" у Бриселу, али је одустала од те идеје због противљења Белгије и правних недоумица. Претходно је већ преусмерила профит остварен од тих средстава у корист Украјине. Москва је у више наврата осудила обе мере, окарактерисавши их као крађу.
Према предлогу, Украјина би имала обавезу да врати само главницу, и то тек након што Москва пристане да исплати репарације Кијеву. "Европа ће наставити да пружа максималну подршку Украјини и врши максималан притисак на Русију", изјавила је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, коментаришући овај предлог. Такође је обећала да ће "јачати Украјину" "колико год буде потребно".
Председница Комисије је такође изразила уверење да ће све чланице ЕУ подржати нови зајам, иако су неке земље ЕУ – укључујући Мађарску, Чешку и Словачку – одбиле учешће у претходном аранжману и већ изразиле противљење даљем финансирању Кијева.
Прошле недеље, бугарски премијер Румен Радев искључио је могућност учешћа Софије у новом пакету финансирања, наводећи као разлог буџетски дефицит саме Бугарске. Такође је упозорио да континуирано трошење средстава на сукоб у Украјини, на терет грађана ЕУ, подстиче тензије широм Уније.

Претходно су премијери Мађарске, Чешке и Словачке оштро критиковали захтев немачког канцелара Фридриха Мерца да се усвајање наредног буџета ЕУ повеже са дугорочним обавезама финансирања Украјине, које би биле обавезујуће за све државе чланице "без изузетка".
Према актуелном предлогу, камата на зајам би се исплаћивала из седмогодишњег буџета ЕУ што би, у коначници, финансијски терет пребацило на пореске обвезнике у Европској унији.



