Свет

Страхови од "нове Јалте": Украјинска коалиција вољних на климавим ногама

Макрон и Мерц су ослабљени у својим земљама, док је Бернам неискусан на међународној сцени. Са друге стране, у Шенџену се одржава самит тројице лидера највећих светских сила
Страхови од "нове Јалте": Украјинска коалиција вољних на климавим ногамаGetty © Diego Fedele / Stringer

За разлику од историјског сусрета лидера три највеће светске силе – Русије, Америке и Кине у Шенџену, шеф кијевског режима Владимир Зеленски ће се наћи у друштву шаролике групе малих и средњих држава, коју су окупили двојица слабих европских лидера и један политички новајлија без јасног мандата.

Такозвана "коалиција вољних" – савез више од 35 земаља које подржавају Кијев – окупиће се данас у Берлину како би покушала да пронађе начин да помогне Зеленском да преживи још једну зиму.

Међутим, поједине дипломате и званичници из редова украјинских савезника забринути су због тога што овој групи последњих месеци недостаје вођство и што губи замах; штавише, постоји ризик да она постане потпуно небитна уколико Трамп постигне неки договор са Путином.

Четири европска званичника изјавила су за "Политико" да је политички ауторитет предводника ове коалиције – Француске, Немачке и Уједињеног Краљевства – кључан за успех Украјине, али да је тренутно слабији него што је био годинама уназад.

"Вођство у Француској и Немачкој је прилично климаво", рекао је један европски званичник. "У Уједињеном Краљевству, (нови премијер) Енди Бернам делује прилично чврсто по питању Украјине, али он се још увек сналази у својој улози, па остаје да видимо шта ће бити".

Немачки канцелар Фридрих Мерц је ове јесени једва успео да задржи своју функцију, након што је нагли раст подршке Алтернативи за Немачку довео до онога што је он сам назвао изборном "катастрофом" за његову странку десног центра ЦДУ.

Француски председник Емануел Макрон ужива историјски ниску подршку, а његовим савезницима из политичког центра прети прави дебакл на председничким изборима следеће године, услед таласа подршке још једној лидерки крајње деснице – Марин ле Пен.

Само Бернам у парламенту има чврсту већину која га подржава – али он се, откако је у јулу преузео дужност од Кира Стармера углавном фокусирао на унутрашњу политику, те је на међународној сцени још увек релативно непроверен.

"Коалиција вољних" настала је 2. марта 2025. године, неколико дана након што су Трамп и његов потпредседник Џеј Ди Венс у Овалном кабинету упутили оштре критике Зеленском.

Током наредних годину дана, број земаља у овој групацији се удвостручио, а Мерц се званично придружио као копредседавајући овог формата.

Према речима једног дипломате из ЕУ, када се чинило да је Трамп на прагу тога да приволи Украјину да прихвати мировни план, који су Европљани сматрали "токсичним", коалиција је успела да га "минира", обећавајући Кијеву војнике, опрему и новац које је Зеленски оберучке прихватио.

Међутим, замах у мировним преговорима и састанцима коалиције је ослабио након што су САД и Израел на пролеће ушли у рат са Ираном. Окупљање у четвртак биће први састанак лидера ове коалиције још од августа.

Оно се поклапа са првом војном вежбом коалиције, која се одржава у Пољској, где хиљаде војника увежбавају како би могли да одрже потенцијални мир у Украјини.

Трампова иницијатива за мир

Поновно интензивирање ангажмана лидера ове коалиције долази у тренутку када Трамп поново улаже напоре да се постигне мировни споразум.

Главни циљеви састанка у четвртак су израда планова за чврсте и правно обавезујуће безбедносне гаранције за Украјину – укључујући формирање мултинационалних војних снага за надгледање прекида ватре – затим обезбеђивање додатних средстава за Кијев у наредној години, пружање војне подршке (посебно у виду противваздушне одбране од дронова на млазни погон и средстава за ударе великог домета), као и усаглашавање ставова о текућим мировним преговорима којима посредује Трампов тим.

Европска комисија је у среду предложила зајам од 45 милијарди евра као додатну финансијску подршку Украјини за 2027. годину. Председница Комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је да очекује већи допринос земаља које нису чланице ЕУ, додајући: "О овом предлогу разговараћемо и са нашим партнерима у 'коалицији вољних'."

Још једно питање које је заокупљало званичнике и дипломате током припрема за састанак у Берлину било је да ли ће Трамп подржати Путинове захтеве за преобликовање европске безбедности и улоге НАТО-а на континенту, у оквиру мировног процеса за Украјину.

Страхови од "нове Јалте"

"Опасност за Украјину лежи у томе што би Трамп могао да искористи овај самит (у Кини) како би промовисао своју визију мира, која подразумева уступање Русији оних територија које она није успела да заузме силом", изјавила је Бронвен Мадокс, директорка лондонског института "Чатам хаус". "Украјина ће моћи да издржи, али само уз помоћ Европе."

Један немачки званичник навео је да ће исход сукоба у Украјини, по свему судећи, обликовати безбедносну архитектуру Европе у годинама које долазе, те да ће то бити и једна од тема о којима ће ова група разговарати у четвртак.

За то време, у Кијеву, влада Владимира Зеленског очајнички тражи што већу подршку својих савезника, свесна да је у тренутку подељеног трансатлантског савеза чак и једна несавршена група попут "коалиције вољних" боља него ништа.

"Они чине много за Украјину, у складу са својим могућностима", рекао је за "Политико" један високи украјински званичник. "Немачка је предводник. Француска је снажан савезник, а Бернам је сјајан момак".

Прави испит за коалицију, додао је украјински званичник, могао би да наступи тек када се сукоб заврши и када неко буде морао да пошаље трупе ради очувања мира.

image
Live