Свет

Скот Ритер: Шенџен је први корак ка удаљавању од трећег светског рата

Најважнији исход састанка Путина, Трампа и Сија била је посвећеност избегавању нуклеарне апокалипсе
Скот Ритер: Шенџен је први корак ка удаљавању од трећег светског ратаGetty © Win McNamee / Staff

Недавно завршени састанак светске "велике тројке" (председника САД Доналда Трампа, председника Русије Владимира Путина и председника Кине Си Ђинпинга) у Шенџену, у Кини, трајао је отприлике 80–90 минута и резултирао је кратком заједничком Декларацијом шефова држава о миру.

Главне тачке декларације обухватале су реформу Савета безбедности УН, посвећеност повећању производње и испоруке прерађених нафтних деривата ради унапређења глобалне енергетске безбедности, одбацивање надлежности међународних судова над сувереним државама и њиховим лидерима, као и поновну потврду основног начела да се нуклеарни ратови не могу добити, те да се стога никада не смеју водити.

У овој декларацији није било помена о актуелним сукобима у Украјини и Ирану, као ни о постојећим тензијама око Тајвана.

Насупрот томе, Јалтска конференција, која је окупила првобитну "велику тројку" (председника САД Френклина Рузвелта, совјетског лидера Јосифа Стаљина и британског премијера Винстона Черчила), трајала је осам дана и довела до бројних одлука које су обликовале послератни светски поредак.

Стога, свако поређење између Јалтске конференције и састанка у Шенџену делује крајње невероватно; чак је и Техеранска конференција из 1943. године, на којој се први пут састала првобитна "велика тројка", донела значајније резултате од састанка у Шенџену, пише за РТ Интернешенел Скот Ритер пензионисани обавештајац америчких маринаца и некадашњи инспектор УН.

Међутим, тражење директних паралела између Јалте и Шенџена је непотребно. Јалта се одвијала у контексту Другог светског рата, док је Шенџен представљао покушај да се спречи могућност избијања трећег. Чињеница да нова "велика тројка" препознаје потребу за реформом Савета безбедности УН указује на то да је један од кључних исхода Јалте – оснивање Уједињених нација са Саветом безбедности – остао признат као легитиман и неопходан.

Исто тако, иако рат у Ирану није био посебно разматран, један од главних исхода тог сукоба – глобална енергетска криза – јесте узет у обзир, кроз признавање кључне улоге коју енергетска безбедност има у одржавању глобалне стабилности. Умањивањем значаја институција као што је Међународни кривични суд, уз истицање примата националног суверенитета и сувереног имунитета у односу на глобалну јурисдикцију, нова "велика тројка" се једноставно ослонила на историјске околности које су обликовале Јалтску конференцију – идеју да велике одлуке захтевају велике лидере, чије одлуке и поступке не могу доводити у питање нити у њих интервенисати ниже инстанце. На крају крајева, ниједан нижерангирани међународни тужилац није се усудио да подиже оптужнице против Рузвелта, Стаљина или Черчила за наводне злочине.

Ипак, управо поновно истицање става да нуклеарни ратови не смеју бити вођени јесте оно што би састанак у Шенџену могло уздићи на ниво "Јалте 2.0".

Тврдња да се нуклеарни ратови не могу добити, те да стога никада не би требало да буду вођени, није нова – она чини окосницу званичног става пет признатих нуклеарних сила (САД, Русије, Кине, Француске и Уједињеног Краљевства) још од 3. јануара 2022. године, а такође је присутна у америчко-руским односима у сфери нуклеарног наоружања од јуна 2021. (што је, заправо, била потврда обећања које су у новембру 1985. дали Роналд Реган и Михаил Горбачов). Исто тако, одлука нове "велике тројке" да поново потврди посвећеност Уговору о неширењу нуклеарног оружја представља само понављање већ постојеће званичне политике све три земље.

Међутим, састанку у Шенџену претходила је изјава председника Трампа о намери да тежи "денуклеаризацији", као и слична изјава председника Сија, који је као пожељан циљ навео увођење глобалне забране нуклеарног оружја.

Састанак у Шенџену одржан је у сенци трке у нуклеарном наоружању између нове "велике тројке", која траје већ више од деценије.

Америчко занемаривање оквира за контролу наоружања, успостављеног још у доба Хладног рата, довело је до одустајања САД од кључних споразума у ​​овој области (укључујући Уговор о противбалистичким ракетама, Уговор о нуклеарним снагама средњег домета и Нови уговор о смањењу стратешког наоружања). Русија је на то одговорила модернизацијом готово целокупних својих стратешких нуклеарних снага одвраћања. Кина је, такође, темељно реорганизовала своје стратешке нуклеарне снаге, реагујући на промене у америчкој нуклеарној доктрини које су повећале ризик од превентивног нуклеарног удара САД.

Суочене са комбинацијом нових нуклеарних претњи и застарелих снага за нуклеарно одвраћање, Сједињене Државе се суочавају са хитном потребом за свеобухватним програмом модернизације, који би могао да кошта стотине милијарди долара. С обзиром на узрочно-последичну природу неограниченог нуклеарног наоружавања, сваки напредак САД неизбежно би изискивао одговор Русије и Кине, стварајући тако "спиралу смрти" нуклеарног наоружавања; то би озбиљно уздрмало економије све три силе и повећало вероватноћу нуклеарног сукоба, без обзира на било какве јавне изјаве супротне томе.

САД и Русија нису се укључиле у суштинске преговоре о нуклеарном разоружању од пропасти споразума Нови СТАРТ у фебруару ове године. Кина је, са своје стране, избегла значајне преговоре о контроли наоружања у трилатералном формату, док САД и Русија не стабилизују своје нуклеарне арсенале кроз неку врсту обновљених споразума о контроли наоружања. Ова ситуација је довела до тространог застоја, где ниједна страна није спремна да направи први корак.

Састанак у Шенџену је створио оквир у којем су сада могући тространи преговори о нуклеарном разоружању.

Ово је велика ствар, наводи Ритер.

Јалтска конференција одржана је на крају светског рата. Састанак у Шенџену је имао за циљ да спречи избијање новог светског рата. Нема никакве сумње да постоји много нерешених питања која оптерећују односе између САД, Русије и Кине, а која нису ни решена нити решена у Шенџену. Било какво решавање ових питања захтеваће додатне састанке.

Али сва велика путовања почињу првим кораком, а Шенџен представља први смео корак у правцу света ослобођеног тираније нуклеарног уништења.

image
Live