РТ Балкан анализа: Ко пласира причу да су Украјинци извршили саботажу Северног тока

Више западних медија је објавило наводне информације како иза саботаже на гасоводу Северни ток стоји приватна фирма или чак појединац из Украјине.

Причу је најпре синоћ покренуо "Њујорк тајмс" наводећи да из напада на Северни ток стоји украјинска терористичка група. Запад је прећутао да иза саботаже на Северном току стоји Украјина, и то личност која није блиска председнику те земље Владимиру Зеленском, објавио је данас британски "Тајмс".

Тој причи да су експлозије на Северном току изведене у приватној режији придружио се и немачки "Цајт" који је објавио да су немачки истражитељи извршили претрес брода и да "трагови воде до компаније у власништву Украјинаца".

Из Кијева оштро негирају било какву повезаност са саботажом, а овим поводом огласио се министар обране Алексеј Резников.

Према наводима "Франс преса", седиште компаније која је наводно организовала напад је у Пољској, њени власници су двојица Украјинаца. Групу су чинили капетан, два рониоца, два ронилачка помоћника и доктор, а они су наводно превезли експлозив до места злочина и тамо га поставили.

Њихова националност није позната, пише немачки лист и наводи да су нападачи користили лажне пасоше које су употребили и за изнајмљивање чамца.

Група је, према писању листа, испловила из Ростока 6. септембра 2022. године, а истрага показује да је чамац касније лоциран на данском острву Краљ Кристијан.

Западна прича о саботажи као сценарио за филм

Стручњак за међународну безбедност Никола Антић у изјави за РТ Балкан каже да ова прича изгледа као сценарио за филм, односно, апсолутно је неуверљива и неизводљива.

Наш саговорник напомиње да је немогуће да мала група спроведе такву акцију, да зна тачно куда пролази гасовод, да позиционира пловни објекат изнад, са којег би се спустили рониоци и да рониоци проведу више сати на дубини од 80 метара.

"У ваздуху из боца који користе рониоци налази се и азот, који под притиском прелази у крв. Када би ронилац пун азота кренуо да израња са 80 метара без декомпресије, то би имало ефекат као кад би вам неко ушприцао ваздух у вене", каже Антић.

Колико је сама акција диверзије компликована, говори чињеница да је за припрему места где би се поставио експлозив потребно два и по сата, а потом би том рониоцу било потребно до пет сати да изађе на површину, јер је неопходно направити четири застанка од по сат времена.

"То је могла да учини само нека јединица која није морала да се крије, која је имала разлог да борави на том месту усидрена, можда и са неком подморницом. Тај ко је то урадио морао је да се осећа сигурно на том делу мора, а да га нико од припадника НАТО пакта, који су на том простору, не пита шта ради ту", каже Антић.

Наш саговорник оцењује да су једини који су могли да поставе експлозив Американци и Британци, поготово имајући у виду да су на том простору тада биле распоређене НАТО јединице које су изводиле војне вежбе.

Антић напомиње да је неозбиљно оптуживати Украјину за тако компликовану акцију, која је наводно неопажено спроведена, па се детаљи сада појављују у јавности. Он сматра да је циљ пласирања такве приче покушај да се скине љага са Америке која стоји иза саботаже, а која контролише бројне медије.

"Диверзија на Северном току је била на два места и то поприлично удаљена један од другог. Телевизијске екипе које су изашле да сниме како гас куља из цеви у мору су биле на лицу места у року од 48 минута од саме експлозије. Ако желе да сазнају ко је направио диверзију, само је потребно да позову на информативни разговор телевизијске екипе и да их питају ко им је дао координате и време када треба да се појаве на снимању", указује наш саговорник.

Причу западних медија исмејала је и представница руског Министарства спољних послова Марија Захарова која је навела да се неће изненадити уколико резултати истраге саботаже Северног тока, коју води Запад, покажу да је за диверзију наводно крив делфин диверзант, који је бежао са Крима у Украјину.

Професор Факултета политичких наука Драган Симеуновић каже за РТ Балкан да саботажа на Северном току има и оперативни и симболички значај.

"Диверзија на Северном току има, не само оперативни, већ и симболични значај. Она је својеврсна порука која има симболичко значење да су односи западне Европе и Русије разбијени у парампарчад баш као и тај конструкт гасовода", каже Симеуновић.