"Њујорк тајмс": Русија остаје незамењив партнер Европе у производњи нуклеарне енергије

Европа је током последњих годину дана на све начине покушала да обустави увоз енергената из Русије, али када је реч о нуклеарној енергији, она и даље игра кључну улогу снабдевању европских земаља.

Русија кроз своју државну компанију за нуклеарну енергију "Росатом" и даље доминира у ланцима снабдевања нуклеарне енергије широм света. Она је била трећи највећи добављач уранијума у Европској унији током 2021. године, са уделом од око 20 одсто на европском тржишту.

Пошто не постоје озбиљне алтернативе  за руски уранијум, у Бриселу нема пуно подршке за санкционисање "Росатома", и поред притисака из Кијева да се то учини, пише "Њујорк тајмс".

Ситуација је посебно наглашена у земљама које користе нуклеарне реакторе руске производње, пре свега у централној и источној Европи.

У пет земаља ЕУ користи се укупно 18 реактора направљених у Русији, још два у Словачкој би ускоро требало да почну са радом, док се у Мађарској граде још два. Самим тим, сарадња са "Росатомом" показала се потпуно отпорном на санкције.

Компаније које управљају тим ректорима немају пуно избора, пошто је "Росатом", преко своје ћерке фирме ТВЕЛ, био једини произвођач који је могао да снабде технологије неопходне за производњу нуклеарног горива.

Поједине европске земље су током последњих годину дана, ипак, покушале да пронађу друге добављаче. Чешка енергетска компанија ЧЕЗ је потписала уговоре о снабдевању горивом са америчком компанијом "Вестингхаус" и француском компанијом "Фраматом", док је Финска стопирала заједнички пројекат изградње нуклеарне електране са "Росатомом".

"Циљ је диверсификација ланца снабдевања", рекао је извршни председник финске енергетске компаније "Фортум" Симон-Ерик Олус.

Бугарска је потписала десетогодишњи уговор о снабдевању са "Вестингхаусом", а прошле недеље је са истом компанијом најављен и пројекат изградње новог нуклеарног реактора. Пољска ради на изградњи своје прве нуклеарне електране у којој ће бити коришћени реактори тог америчког произвођача, наводи "Њујорк тајмс".

Потпуно раскидање односа са руским нуклеарним компанијама, ипак, није извесно, пошто су ланци набавке у тој индустрији изузетно комплексни и нису склони брзим и једноставним променама.

У исто време, "Росатом" се показао као изузетно успешно предузеће, које својим клијентима нуди "пун пакет" услуга: материјале, обуку кадрова, техничку подршку, одржавање, уклањање нуклеарног отпада и, што је можда и најбитније, повољну цену. Још један битан фактор представља и чињеница да се уговори о изградњи нуклеарних реактора потписују на дужине од 20 до 40 година.

Руски утицај најјачи је на тржишту нуклеарног горива, наводи "Њујорк тајмс". Она контролише 38 одсто светских капацитета за конверзију и 46 одсто капацитета за обогаћивање уранијума, што је чини незаобилазним партнером у производњи и набавци нуклеарног горива.

"Тај удео у тржишту упоредив је са моћи коју има целокупни ОПЕК" на тржишту нафтом, рекао је сарадник Центра са глобалну енергетску политику на универзитету Колумбија Пол Дабар.

Налик на нафту и природни гас, и цене нуклеарног горива драстично су скочиле током последњих 12 месеци, што је Русији донело доданих милијарду евра профита, наводи се у истраживању лондонског института РУСИ.

Америчка нуклеарна индустрија набавља око 20 одсто свог обогаћеног уранијума из Русије, што представља највећу довољну количину у складу са актуелним споразумима о нуклеарној енергији, док Француска увози око 15 одсто.

Француска државна компанија "Фраматом" потписала је у децембру 2021. године споразум о сарадњи са "Росатомом", који је још на снази.

Чак и када је реч о новим изворима нуклеарног горива, они ће европским земљама постати доступни најраније идуће, а поједини тек за неколико година, наводи "Њујорк тајмс".

Приближно четвртина електричне енергије у Европској унији долази из нуклеарних електрана. Услед бриге за климатске промене, многе европске државе напуштају употребу фосилних горива за производњу струје, а нуклеарна енергија постала је једна од најзаступљенијих алтернатива.

"Росатом" је изузетно активан и изван Европске уније, пошто се реактори руске производње користе и у Белорусији, Кини, Индији, Ирану и Јерменији. Турска је недавно у сарадњи са том руском компанијом започела изградњу прве нуклеарне електране у тој земљи, а "Росатом" има потписане меморандуме о разумевању са укупно 13 земаља, пише "Њујорк тајмс".