Кијевско-печерска лавра: Место са ког се Русија учила православљу

Било је година када нико није живео у њој, и оних када је била под управом васељенског патријарха. Дана када су њене цркве рушене до темеља и дана када је поново у њој узношена молитва Господња и освештаване обновљене цркве. Кијевско-печерска лавра, стара готово десет векова, памти и добротворе и освајаче, златна и мрачна времена, али њена духовна мисија, од најранијих дана најтешње повезана са крштењем руских земаља и историјом Руске православне цркве, опстаје.   

Уз бројне најезде и освајања из векова далеко за нама, преживела је, на самом крају 20. века, резолуцију Скупштине народних комесара Украјинске Совјетске социјалистичке републике којом је 29. септембра 1926. године Кијевско-печерска лавра проглашена за културно-историјски државни резерват и трансформисана у Свеукрајински град музеј. То је био почетак страдања и готово потпуног уништења једне од највећих православних светиња у Украјини.

Манастирско братство и црквена заједница измештени су из лавре до 1930. године када је живи манастир престао да постоји, а остао је "музеј", да пропада и страда. Неки од монаха лавре тих месеци и година одведени су стотине километара далеко од Кијева и стрељани, неки су притворени, други протерани, може се данас прочитати на сајту Кијевско-печерске лавре.

Смрт лавре није се завршила ту – огромну штету и пропадање морале су да претрпе реликвије које су се чувале у њој и саме богомоље: у Другом светском рату 3. новембра 1941. године манастирска црква посвећена Успењу Пресвете Богородице дигнута је у ваздух.

Из тог праха, пепела и смрти Кијевско-печерска лавра почела је да се диже крајем осамдесетих година прошлог века.

Данас је поново на удару, прво жива црква, манастирско братство и црквена заједница окупљена око лавре, али и њене светиње. Најављује се исељавање монаха, планови да држава преузме светињу, или да је преда "Православној цркви Украјине", непризнатој цркви за коју је некадашња директорка Државне канцеларије Украјине за етнополитику и слободу савести Елена Боденко рекла да им лавра не треба јер немају чак ни довољно монаха да је напуне.

Украјинска православна црква само у Кијевско-печерској лаври има 200 монаха, са ученицима и професорима Кијевске духовне академије, која се ту такође налази, и осталим житељима, у манастирском комплексу лавре живи више од 600 људи, док ПЦУ има укупно свега 50 монаха у целом Кијеву, образлагала је прошлог септембра Боденко. Она је у међувремену смењена, а канцеларија којом је руководила дошла је под директну управу председника Украјине.   

А председник Владимир Зеленски у једном од својих последњих обраћања нацији и јавности, каже да ће Украјина ове недеље заштити своју духовно независност и да "неће дозволити терористичкој држави да манипулише духовношћу наших људи, да уништи наше светиње, наше лавре и украде драгоцености из њих".

Манипулација духовношћу је очигледна већ из основих историјских података о лаври.

Она је основана 1051. године када је по замисли или визији светог Антонија установљен манастир на месту где су раније постојале пећине у којима су живели подвижници. Свети Антоније Кијевско-печерски рођен је у Љубечу близу Чернигова, једног од три најзначајнија града кијевске Русије и у Руској православној цркви сматра се зачетником руског монаштва. Кијевско-печерску лавру основао је за време владавине Јарослава Мудрог, а монаси су у прво време живели у пећинама да би око 1062. године почела градња првог древног надземног храма.  

Градња централне, Саборне цркве Успења Пресвете Богородице почела је 1073. године, а 2000. освећена је нова црква са спољашњим изгледом који је она стара, разорена у немачкој експлозији, добила у 18. веку. Комплекс Кијевско-печерске лавре састоји се, иначе, од неколико цркава, грађених у различитим периодима, украшених вредним реликвијама, иконостасима, фрескама и иконама које имају велику историјску, уметничку и изнад свега духовну вредност.

Међу њима је Црква Возвиждења Часног Крста с почетка 18. века у стилу барока у којој се чува многопоштована икона Успења Богородице Печерске, а чије су сребрне царске двери совјетске власти продале и данас се налазе у музеју у Лос Анђелесу.

Такође, у лаври постоји и неколико подземних цркава које се налазе у Ближим пећинама – комплексу подземних ходника дугачких око 380 метара где се чувају мошти Светог Антонија.  

Кажу да се из Лавре православљу учила цела Русија, која је крштена у овој вери крајем 10. века управо у Кијеву када је православље примио кнез Владимир. Печерски монаси и у тим давним вековима постали су познати по снази своје молитве, непопустљивости свог аскетизма и ширини свог образовања.

Сви руски владари обимно су даривали Кијевско-печерску лавру, Петар Велики, Катарина Друга, Николај Први и Николај Други, Александар Први и остали руски суверени сматрали су је изузетно значајном. Романови су јој даривали златне крстове, кандила, корице за богослужбене књиге опточене дијамантима, свештеничке одежде прошивене златом… Долазили су у њу по благослов, а немали број руских великаша и племића ту се и замонашио и у Лаври провео остатак живота.

Остало је забележено да је од 1592. до 1688. лавра била ставропигија Васељенске патријаршије, од 1688. добила је статус лавре и налазила се под управом руског патријарха, да би 1786. била предата на управљање кијевском митрополиту.

Заједно са још једном великом светињом Украјине, Почајевском лавром, од совјетских времена Кијевско-печерска лавра је у државном власништву и издата је у закуп на коришћење Украјинској православној цркви, која је вековима њен "духовни власник".

Гласови о томе да ће држава ревидирати деценијама старе уговоре и избацити УПЦ из Лавре чули су се и пре руске Специјалне војне операције у Украјини.

У фебруару 2020. године тадашњи украјински министар културе, омладине и спорта Владимир Бородјански одговарао је на питања новинара о томе да ли је упознат са преименовањем власништва над Лавром које је наводно извршила претходна влада, али он није имао више информација о томе. Тада је изјавио да нема правних основа за било какву ревизију власништва. Упркос жељама Епифанија Думенка, који је на челу ПЦУ и других из ове расколничке црквене организације који су јавно говорили да верују да ће обе лавре прећи у њихово власништво.

Такви науми сада вероватно наилазе на много веће разумевање међу представницима украјинских власти: на челу са садашњим министром културе Александром Ткаченком за којег су, како је сам изјавио, мошти светитеља које се чувају у Лаври, "музејски експонати", које држава треба да заштити и сачува од монаха.