Свет
Зашто Шведска одбија да укључи Русију у истрагу на Северном току?
Руска страна је упутила захтеве за формирање заједничке групе која би истраживала саботажу на Северном току, на шта су шведске власти одговориле да у томе не виде интерес, преносе "РИА Новости"
Шведско тужилаштво "не види интерес" у стварању заједничке групе за истрагу експлозија у Северном току, рекао је за "РИА Новости" дипломатски извор у Њујорку.
Власти Немачке, Данске и Шведске су одбиле да сарађују са Федералном службом безбедности (ФСБ) и Генералним тужилаштвом Руске Федерације на истрази о саботажи Северног тока, поручио је руски представник у Уједињеним нацијама Василиј Небензја у писму Генералној скупштини УН, Савету безбедности и генералном секретару организације.
Данас је први заменик сталног представника Руске Федерације при УН Дмитриј Пољански поручио да је руска страна предала својим партнерима у УН копију преписке Москве с Данском, Шведском и Немачком о истрази саботаже Северног тока.
На основу објављених материјала, руска страна је упутила захтеве за формирање заједничке групе која би истраживала саботажу на Северном току, на шта су шведске власти одговориле да у томе "не виде интерес".
"Ваш захтев је упућен тужилаштву, а 18. новембра 2022. године тужилаштво је одговорило да им није у интересу да створе заједничку истражну групу по овом питању", преноси извор.
Осим тога, према једном од докумената, Шведској је упућено пет захтева за правну помоћ – 7. и 19. октобра, 8. и 23. новембра, 5. децембра 2022. године.
Руске надлежне органе је, према речима извора, занимало да ли су са места где је експлодирао гасовод уклоњени његови делови или фрагменти, да ли је започето истраживање узрока оштећења, и да ли су у цевима пронађени остаци експлозивне направе. Међутим, на ова питања дати су формални одговори, без конкретних чињеница и докумената.
Берлин је одбио захтеве Москве уз одговор да стварање такве групе "није могуће" и да нису у могућности да јој пруже "било какве материјалне доказе", а уследио је и одговор министра правде Шведске Гунара Стромера - "правну помоћ у овој ствари треба одбити ако њено задовољење повлачи претњу по безбедност државе".
Оваквим одговором је потврђено, и, према речима извора, документовано, да изјаве Данске, Шведске и Немачке о наводном обавештавању руске стране о напретку истрага не одговарају стварности.
Руска страна наставља да захтева спровођење објективне истраге, о чему недељама говоре њени званичници, док Шведска, Данска и Немачка, које нису искључиле да је на гасоводима дошло до планиране саботаже, све време одбијају да јавно говоре о току и резултатима истраге.
"Њујорк тајмс" је недавно поделио чланак у ком се наводи да је терористички напад на Северном току 1 и 2 организовала нека про-украјинска група, чији планови нису нужно били познати у Кијеву. И немачки лист "Цајт" је писао да истрага указује да је за напад крива Украјина. Операција је наводно изведена на јахти изнајмљеној од компаније која се налази у Пољској, а која наводно припада двојици Украјинаца.
Причу западних медија исмејала је и представница руског Министарства спољних послова Марија Захарова која је навела да се неће изненадити уколико резултати истраге саботаже Северног тока, коју води Запад, покажу да је за диверзију наводно крив делфин диверзант, који је бежао са Крима у Украјину.
Амерички новинар, добитник Пулицерове награде Симор Херш објавио је 8. фебруара своју истрагу о експлозијама Северног тока, у којој је навео да је експлозивне направе испод руских гасовода подметнула америчка војска у јуну 2022. године за време војне вежбе америчке морнарице "Балтопс 22" уз подршку норвешких специјалиста.
Председник САД Џозеф Бајден се одлучио на саботажу после више од девет месеци тајних разговора са тимом за националну безбедност, саопштио је Херш.
Разлог саботаже, према његовим речима, била је бојазан шефа Беле куће да Немачка, која гас из Русије добија преко Северног тока, не би желела да учествује у војној помоћи Украјини. Вашингтон негира ове оптужбе.
