Да ли је Макрон "довољно" на страни Запада?

Честа употреба речи "истовремено" од стране француског председника Емануела Макрона, док даје аргументе и "за" и "против" о нечему, одавно је предмет забаве у Француској, али његовим савезницима није нимало смешно када француски лидер оштро, а затим попустљиво говори о руском председнику Владимиру Путину, пише "Франс 24".

Од почетка кризе у Украјини, Макрон се колеба између оштре критике руске интервенције и упозорења да Путин не треба да буде понижен, што је узнемирило његове савезнике. Недавни Макронови коментари о "одговору Француске" на потенцијални руски нуклеарни напад у Украјини најновији су пример конфузних порука.

Недељу дана након што је амерички председник Џозеф Бајден упозорио на "Армагедон" уколико би Русија употребила нуклеарно оружје у Украјини, Макрон је у интервјуу за ТВ станицу Франс 2 истакао да "Француска има нуклеарну доктрину која се заснива на виталним интересима земље који су јасно дефинисани" и додао да "ти интереси не би били доведени у питање у случају нуклеарног балистичког напада у Украјини или у региону".

Макронови коментари изазвали су медијску буру са насловима у којима се наводи да Француска неће "одговорити у натури" ако Русија покрене нуклеарни напад на Украјину, пише "Франс 24".

"Неспретан", али не и стратешки пропуст

Француски званичници, међутим, тврде да је велики део онога што се означава као "попустљив однос према Русији“ само питање стила, а не суштине.

Саманта де Бендерн, сарадница у Програму за Русију и Евроазију Четам хауса, оценила је да Макронови коментари "нису тако лоши, као што их сви представљају". 

"Француска не може да одговори на тактички нуклеарни удар у Украјини из простог разлога што Француска има само стратешко нуклеарно оружје", објаснила је Де Бендерн и додала да "једина земља која би могла да пружи одговарајући нуклеарни одговор јесу Сједињене Америчке Државе, које једине имају тактичко оружје. Тактичко оружје у Европи је под контролом САД."

Она је истакла да Макрону недостаје хладноратовско искуство ранијих европских лидера, који су обликовали јавни дискурс у складу са доктрином нуклеарног одвраћања.

Није важан само квантитет, већ и квалитет

Након брегзита, Француска је једина чланица блока са сопственим нуклеарним капацитетима и према рангирању "Глобал фајерпауера" за 2022, представља најмоћнију војну силу ЕУ. Ипак, због недовољне војне подршке Украјини, Париз се нашао на мети критика. 

Институт за светску економију сврстао је Француску, са њених 0,21 милијарду евра војне помоћи, далеко испод Велике Британије са 3,74 милијарде евра или 1,82 милијарде евра колико је дала Пољска.

Почетком 2022. године, и Немачка се суочила са оштрим критикама због односа Ангеле Меркел према Москви, посебно због њене зависности од руског гаса. Али откако је администрација Олафа Шолца покренула своју политику "Зора нове ере", Берлин је брзином светлости направио заокрет. Данас, војна давања Берлина Кијеву износе 1,2 милијарде евра, према подацима горепоменутог Института, преноси "Франс 24". 

Ипак, француски стручњаци за одбрану кажу да на бојном пољу није важна само количина војне помоћи, већ је и квалитет система наоружања оно што може да преокрене ток битке. Париз је Кијеву испоручио врхунске хаубице "цезар", познате по својој прецизности, које су украјински војни официри оценили "као веома покретне и лаке за маневрисање". 

Ипак, док америчка и британска помоћ завршава на насловним странама као "оно што би могло да одлучи о току сукоба", чини се да француска војска не успева да пренесе овакву поруку. 

Како би одговорио на ове критике, француски министар одбране Себастијен Лекорну изнео је детаље о војној помоћи Украјини, у недавном интервјуу за лист "Паризиен".

Оно што је ипак оставило утисак је да та, у поређењу са америчком, релативно мала помоћ, указује на недовољну снабдевеност саме Француске након све мањих војних буџета током протеклих година - што је ситуација са којом се суочава неколико европских земаља, објаснила је Де Бендерн.

"Француска чини онолико колико може, јер нема капацитет да пошаље више наоружања без угрожавања сопствене безбедности. Европа треба да повећа своје издатке за наоружање, што је тешко у време рецесије."

"Истовремено" на спољнополитичком плану

Французи су већ навикнути на овај "вербални тик" свог председника, да истовремено буде и "за" и "против". Критичари кажу да то говори о његовој неспособности да заузме став, и да се он због тога одлучује да каже једно, затим друго, и најзад ништа. 

Међутим, на међународној сцени, ово "истовремено" не пролази баш добро. Након још једног Макроновог упозорења о понижавању Путина, пољски председник Анджеј Дуда реаговао је у интервјуу немачком "Билду".

"Да ли је неко рекао да Адолфу Хитлеру треба сачувати образ? Нисам чуо", љутито је рекао пољски председник.  

Неки експерти за спољну политику кажу да Макронови покушаји да се укључи у дијалог са Путином потичу из француске послератне "дипломатије равнотеже" – или потребе да се одржи независност како би се уравнотежила моћ САД у Европи. "Ово је на трагу политике Шарла де Гола, која има дугу традицију у Француској. Постоји то уверење да Француска разуме Русију и да је Француска земља која има највише културних веза са Русијом", рекла је Де Бендерн.

Остати на правом путу 

Док се Француска, као и остатак Европе, спрема за тешку зиму, са високим ценама енергената које су погоршане операцијом у Украјини, Макрон треба да држи своје речи и дела на правом курсу, упозоравају аналитичари.

"Стрпљивост француског председника према Путину, заједно са различитим ставовима о НАТО-у, нарушили су кредибилитет Француске у остатку Европе", приметио је Мишел Дукло, бивши амбасадор Француске у УН. „Француски лидери морају схватити да ће, након свог лудог подухвата, Путинова Русија испливати ослабљена, али и још агресивнија према Европи."