(Не)радо иде Немац у војнике: Бундесвер муку мучи са недостатком регрута

Број војника у немачким Бундесверу наставља да пада, и поред најава немачке владе да ће уложити значајна средства у модернизацију својих оружаних снага, пишу немачки медији.

У Бундесверу је крајем фебруара 2023. године служило 183.135 војника, што је за 560 мање у односу на крај 2021. године. Током прошле године, немачке оружане снаге напустило је чак 19.500 војника, што је највећи пад од 2017. године, пише "Ној Оснабрикер цајтунг".

Укупан број војника и даље је изнад историјског минимума из 2016. године, када их је било 166.500, али је и даље далеко од циља који је те године постављен: повећање бројности на 203.000 у наредних осам година.

"Недостатак војника је Бундесверов највећи проблем, гори чак и од недостатка опреме",  рекао је војни историчар са универзитета у Потсдаму Синке Најцел. 

"Уколико се ништа не буде променило, број запослених у Бундесверу могао би да опадне испод 150.000, што ће имати значајне последице на оперативне способности војске", рекао је он.

Бундесвер годишње троши око 35 милиона евра на маркетинг, а у просеку се сваке године 44.000 људи пријави за посао у немачкој војсци, од којих око 19.000 буде примљено.

Двеста хиљада војника до 2031. - само пусти сан

Планови Немачке да до 2031. године регрутује још 20.000 војника, нису изводљиви, сматра комесарка за Оружане снаге у Бундестагу Ева Хогл напомињући да је недостатак војног кадра већи проблем од мањка опреме, пише "Фајненшал тајмс".

Специјални фонд од 100 милијарди евра за модернизацију војске била је кључна компонента плана модернизације Бундесвера, који је почетком прошле године најавио канцелар Олаф Шолц. Он превиђа проширење немачких оружаних снага, које би до 2031. године требало да достигну 203.000 војника.

"Мислим да то није оствариво. Изазов за особље је чак већи него за опрему", рекла је Хогл за лист "Берлинер Моргенпост" и објаснила да имају проблем са мањим бројем пријава за приступ у Оружане снаге, али и лошим условима рада.

Она је додала да не верује да ће обавезна регрутација, коју је Немачка постепено укинула до 2011. године, решити проблем особља у "краткорочном периоду", али је нагласила да би дебата око тог питања морала да почне одмах".

Према њеним речима, немачке власти би требало да утроструче фонд од 100 милијарди евра ако желе да остваре зацртане војне амбиције, посебно у светлу одлуке да се Кијеву пошаље наоружање.

Одустајање војника значајан проблем

У годишњем извештају о стању Бундесвера, додала је да ће немачка војна надоградња садашњим темпом потрајати још пола века.

Значајан проблем представља рано одустајање нових војника. Како се наводи у једном војном извештају, од 18.770 регрута који су се прикључили немачкој војсци, чак 3.970, односно око 21 одсто, одустало је током првих шест месеци.

Њих око 460 проглашено је "неспособним" за обављање дужности, док је остатак војску напустио својом вољом.

Током последњих пет година, око 12.300 регрута напустило је војску у прва три месеца службе, пренео је "Билд". Од 2018. до данас, скоро 20.000 војника је напустило Бундесвер пре рока.

Поред традиционалних изазова, попут недостатка квалификоване радне снаге и неповољне демографске ситуације у Немачкој, Бундесвер мучи и недостатак привлачности за младе особе.

Велика удаљеност од дома често плаши потенцијалне регруте, пише "Билд". Посланик Слободних демократа, двадесетпетогодишњи Нилс Гриндер, зато је позвао Бундесвер да се "прилагоди реалностима савременог живота".

"Ригидна структура и недостатак флексибилности када је реч о стационирању војника и њиховом размештању постали су застарели. Неопходно је одговорити на потребе младих људи", рекао је он за "Билд".

Сукоб у Украјини могао би да буде још један разлог за пад популарности војничког позива, сматрају поједини немачки политичари.

"Бити војник није обичан посао. Наши војници полажу заклетву да ће чувати Устав и државу укључујући и својим животима ако је то потребно. То је несумњиво лакше у мирнодопским временима него сад", рекла је посланица Демохришћанске партије Серап Гилер.