"Глобал тајмс": Макроново инсистирање на аутономији Европе, за Америку је издаја

Након посете Кини, француски председник Емануел Макрон је у више наврата истакао идеју стратешке аутономије Европе, која подразумева да Европа мора да смањи зависност од САД и да избегне да буде увучена у било какав сукоб САД и Кине у вези са Тајваном.

Његове поруке да Европа не треба да буде "вазал" великих сила, нити да буде део блоковских подела, очигледно су резултат дугог промишљања, пише у уредничком коментару "Глобал тајмс", незванично гласило Комунистичке партије Кине. 

То је став мислећих људи у Европи у условима озбиљне кризе на унутрашњем и на међународном плану, којим се указује на рационалан пут у складу са европским интересима - што не би требало да буде "вест" у нормалним околностима и за нормалне људе. Међутим, многима у САД и на Западу је засметало помињање европских интереса, толико да су осетили бес и нелагодност, наводи медиј.

Приступ стратешке аутономије помаже Европљанима да разумеју сопствене интересе и границу европско-америчких односа, како би могли да донесу праве одлуке. Бројне критике на рачун Макрона покушавају да скрену пажњу људи, ослабе утицај његове успешне посете Кини и спрече европску интроспекцију коју је Макрон покренуо - да иде још даље. 

Најјаче критике на рачун Макрона долазе из САД, као и из централне и источне Европе, што није тешко разумети. Земље централне и источне Европе су на челу руско-украјинског сукоба и имају озбиљне безбедносне бриге, што је довело до радикалније спољне политике.

Али незадовољство Американаца Макроном открива право лице САД, истиче лист. Амерички сенатор Марко Рубио објавио је видеоснимак у коме се више пута запитао да ли француски председник говори у име целе Европе и поручио да ће се Америка - ако Европа не жели да изабере страну око питања Тајвана - усмерити на "претње које представља Кина", а "ви момци управљате Украјином и Европом".

Такође је захтевао да Француска или Европа брзо одговоре. Такве изјаве више не могу да се окарактеришу као критика или противљење, већ су нескривено малтретирање и принуда Вашингтона, оцењује се.

Американци су са Марса, Европљани су са Венере

Вашингтон има снажну жељу да контролише Европу, због чега се Макроново истицање европске стратешке аутономије види као "издаја". САД често на Европу гледају као на помоћника. Када је потребно да Европа предузме акцију против Русије, Европа мора да стане на линију ватре. Када је Америци потребно да Европа сарађује у обуздавању Кине, Европа мора да следи Вашингтон. 

Када ова неограничена жеља за контролом постане природна, често се ненамерно пројављује у речима и делима америчких политичких елита, а САД се тога не стиде.

На пример, конзервативни амерички историчар Роберт Кејган је једном описао однос између САД и Европе на следећи начин: Американци су са Марса, доминантнија страна, док су Европљани са Венере, дакле слабији. Американци се баве "кувањем", док су Европљани одговорни за "прање судова".

Вашингтоново прокламовано "савезничко пријатељство" подразумева да Европа мора потпуно да зависи од америчке хегемоније и да јој се потчини, без икаквог поштовања или једнакости.

Геополитичка улога коју је САД доделила Европи је суштински супротна европској тежњи за стратешком аутономијом.

Многе је ова ситуација са Макроном подсетила на бившег француског председника Шарла де Гола. После Другог светског рата, врло брзо је почео Хладни рат, а Де Гол се снажно залагао за стратешку аутономију. Он се повукао из интегрисане војне структуре НАТО-а и успоставио дипломатске односе са Кином, што је и тада учинило САД веома несрећним и изазвало велике контроверзе у Европи.

Међутим, историја је показала да је де Гол био у праву.

Европа неће изгубити пријатеље због инсистирања на стратешкој аутономији, само ће добити више поштовања и моћи ће боље да чува своје интересе и одржава стратешку равнотежу на међународном плану.

Европа се поново налази на историјском раскрсници: да ли да изабере деголизам или конфронтацију? Сигурни смо да ће направити прави избор, наводи "Глобал тајмс".