Међуизбори: Фејсбук и ТикТок "расадници" лажних вести

Фејсбук и ТикТок разоткрили су мало лажних објава, показало је америчко истраживање пред новембарске међуизборе, док је Јутјуб врло успешан у решавању овог проблема, пише француски лист "Фигаро".

Због лажних информација у вези са америчким председничким изборима 2020. године, ове три платформе сада су се нашле "под лупом". Непрофитна организација "Глобал витнес" и Тим за сајбер безбедност за демократију Универзитета Њујорк објавили су на све три платформе 20 нетачних постова, који се тичу међуизбора у Сједињеним Америчким Државама. У њима се тврдило да је, на пример, други круг избора померен са 30. на 31. октобар, или да би резултати избора могли бити хаковани. 

Титула "најгорег ђака" припала ТикТоку

Ова мрежа одобрила је и дистрибуирала 90% "подметнутих" лажних објава и то без блокирања канала који је извор дезинформација. 

Иако потпуно забрањује политичко оглашавање, ТикТок је од последњих америчких избора најавио јачање политика које имају за циљ борбу против нетачних садржаја: профили политичара су проверени и означени као "поуздани извори", забрањено је прикупљање средстава за политичке кампање, а одлучено је и да се блокирају сви инфлуенсери који заобилазе правила компаније преко плаћених партнерстава са политичким партијама или кандидатима. 

Упркос свим мерама, истраживачи су и даље забринути.

У поређњу са изборима 2020. године, "ова година ће бити много гора, како се приближавају међуизбори", сматра истраживачица Оливија Литл. "Због повећаног броја корисника, биће више дезинформација. ТикТок мора да ради на заустављању оваквих садржаја, или ризикујемо да се суочимо са још једном кризом лажних вести."

Додатни разлог за појачану пажњу, ако не за забринутост, представљају и недавно објављени налази истраживачког центра "Пју" који показују да се све већи удео одраслих у САД информише на ТикТок-у - са  3 одсто у 2020. тај број је до 2022. године порастао на 10 одсто.

Иначе, ова платформа је традиционално популарна међу млађима од 30 година, па се тако четвртина ове популације редовно информише на ТикТок-у, што је више него претходних година. 

Фејсбук: иста (лоша) стратегија као 2020. године

Ни компанија "Мета" није заблистала у овом истраживању. Објављен је "значајан број" постова који садрже дезинформације, показују резултати "Глобал витнеса".

Слично као и 2020. године, контролисање садржаја на енглеском је прилично ефикасно, што не важи и у осталим случајевима, па је тако одобрено "20  одсто нетачних објава на енглеском, а 50 одсто на шпанском."

У свом одговору, Фејсбук се бранио да је тестирање "засновано на веома малом узорку објава који није репрезентативан, имајући у виду број политичких објава које свакодневно прегледа."

Нешто раније, компанија је истакла да ће њена политика бити заснована на истим принципима као и 2020. године: откривање лажних садржаја који се тичу датума избора, локације бирачких места и резултата гласања. "Мета" је најавила и да ће забранити политичким оглашивачима постављање нових објава "недељу дана пре избора". 

Међутим, "Фигаро" подсећа да су се ове мере показале као недовољне у борби са лажним вестима, када су објављени резултати избора 2020. године или током напада на Капитол Хил.

Јутјуб: победник 

Јутјуб се показао као најуспешнији у овој трци, јер не само да је блокирао лажне објаве, већ и канале који су били извор дезинформација. Платформа је напредовала од америчких избора 2020. године, а "Гугл", који је власник Јутјуба, тада је најавио "опсежне мере за борбу против дезинформација", укључујући оне о изборима и гласању. 

Ипак, резултате истраживања треба добро размотрити, наводи "Фигаро" и подсећа на недавну студију "Глобал витнеса" у Бразилу, која је показала да је Јутјуб одобрио објаве које садрже нетачне информације.