"Фајненшел тајмс": Амерички консензус о Украјини "топи се" пред предстојеће изборе
"Дипломатија" је тренутно табу реч у америчкој политици, а о томе сведочи и брзина којом су демократе одустале од позива америчком председнику Џоу Бајдену да разговара са Русијом, инсистирајући да само Украјина може да одлучи када и како ће рат бити окончан, пише "Фајненшел тајмс".
Ипак, једина њихова "кривица" је у томе што су проговорили прерано, наводи овај британски лист и подсећа да се ратови завршавају на два начина: безусловном предајом једне стране или споразумом. Имајући у виду да је Русија једна од највећих нуклеарних сила на свету, скоро је незамисливо да ће она капитулирати, а то значи да ће Запад и Украјина на крају морати да преговарају о окончању рата. Тај тренутак још није дошао, али је вероватно ближи него што већина људи мисли.
Било би сумануто почети преговоре о прекиду ватре са Владимиром Путином у моменту када Украјинци поново заузимају територије. Сада је најважније да Запад Украјини пошаље довољно оружја како би могла пре зиме да поврати Херсон и, колико може, Донбас. Што се Украјина боље војно позиционира до следећег пролећа, то је вероватније да Путинова "делимична мобилизација" неће успети да преокрене ток рата.
Али ситуација на терену - то јест на америчком терену - до тада ће се много променити. Два важна фактора утицаће на то када ће Бајден покушати да приведе крају овај рат, пише "Фајненшел тајмс". Први је тај што ће републиканци вероватно добити један или оба дома Конгреса на новембарским међуизборима. Кевин Макарти, вероватно следећи председник Представничког дома, упозорио је да републиканци неће дати "бланко чек" за одбрану Украјине.
Педесет седам републиканаца у Представничком дому и 11 сенатора гласало је против пакета помоћи Украјини од 40 милијарди долара раније ове године. Тај новац се брзо троши. У настојању републиканаца да униште Бајдена, ништа им неће бити свето, укључујући и Украјину. Републиканци који подржавају Путина и даље су мањина, али скоро сваки републиканац подржаће могуће Макартијеве покушаје за Бајденов опозив, или да одржавање горње границе америчког дуга условљава испуњавањем захтева републиканаца. Само неко наиван може да верује да ће консензус о Украјини преживети оно што обе америчке странке виде као битку за опстанак.
Други важан чинилац јесте то што ће САД ући у рецесију. Економисти су практично једногласни у томе да Америка неће избећи ту судбину наредне године. Ово ће озбиљно утицати на Бајденову шансу - или шансу неког другог демократског кандидата - да 2024. године победи Доналда Трампа, или неког републиканца сличног Трампу. Републиканци у Конгресу искористиће рецесију да утичу на Бајденове изборне резултате. С обзиром на обрачун који се очекује 2024. године, будућност Украјине биће у сенци одлучивања о судбини Америке.
Императив и за Украјину и за Бајдена је и даље исти. Што брже Украјина натера руску војску да повуче, то је боље за све. Бајден и савезници САД још увек имају прилику да омогуће предност Украјини, али амерички и украјински интереси ће се разилазити како се приближава 2024. Критичари коалиције коју предводе САД кажу да се та коалиција бори против Русије до последњег Украјинца. Ипак, америчка подршка је неопходна, како у новцу, тако и због опремања украјинске војске. Фискални показатељи не показују стварну цену рата који распирује инфлацију, толико погубну за демократе. Бела кућа тврди да ће Украјина одлучити како ће се овај рат завршити. Ово ће, духовито коментарише ”Фајненшел тајмс”, остати тачно - све док не постане нетачно.
Остаје питање зашто демократе тако жустро гуше дебату у својим редовима, интензитетом који је изненадио чак и Белу кућу. Одговор има везе са неизвесном будућношћу америчке републике, колико и са руском претњом европском миру. Бајден је у кампањи истакао своју демократичност насупрот аутократији, како би показао да је Трамп претња демократији САД. Трампов "полуфашизам", како га је описао Бајден, данас је још опаснији него после губитка избора. Постоје стотине републиканаца који подржавају Трампову тврдњу да је Бајден украо председничку функцију.
Повратак Трампа 2024. био би Путинова карта за излазак из затвора, оцењује "Фајненшел тајмс". У протеклих 8 месеци, руски председник ујединио је Запад и створио трајни осећај украјинског националног идентитета. Његова неспособност је била епских размера, тврди овај лист, али истиче и да је врхунац западног јединства вероватно достигнут. Осим предаје или договора, рат има и трећи исход - одлагање на неодређено време. Што је узаврелије у америчкој политици, то је веће искушење да се стање у Украјини замрзне.
