Свет
Европско истраживање о Русији: За 74 одсто Данаца противник, за 65 одсто Бугара савезник
Готово половина грађана ЕУ (48 одсто) сматра да би њихова држава требало да има ограничене односе с Русијом после завршетка сукоба у Украјини, а проценат оних који као неопходног партнера виде САД, односно Кину, идентичан је и износи 43 одсто у оба случаја
Да се мишљење о Русији веома разликује од земље до земље Европске уније показало је и истраживање организације Европски савет за спољне односе (ЕЦФР) које је, такође, открило да велики број грађана жели партнерске односе с Кином, али и јачање сопствене одбране како би били мање зависни од САД.
Што се тиче Русије, око 64 одсто испитаника из 11 земаља чланица ЕУ које су учествовале у истраживању Русију види као конкурента (девет одсто) или, још горе, противника (55 одсто), дупло више него у истраживању из 2021. године, преноси британски "Гардијан".
Дијапазон мишљења унутар европског блока је, међутим, веома широк: док у Данској 74 одсто испитаника има изразито негативан став према Русији, чак 65 одсто Бугара види је као савезницу.
Ауторе истраживања нарочито је забринула Италија где "само" 37 одсто грађана има изразито негативан однос према Русији, док оних који је сматрају за савезницу има око половине.
"Друге престонице требало би да страхују да ће Рим преиспитати своју (проукрајинску) позицију", упозоравају аутори истраживања.
Гледано по земљама, уз Данску која предњачи, изразито негативан став према Русији највише имају испитаници из Пољске (71), Шведске (70 одсто), Холандије (67 одсто), Немачке (62 одсто). С друге стране, око 39 одсто Мађара види је као савезницу.
Готово половина Европљана (48 одсто) сматра да би њихова држава требало да има ограничене односе с Русијом после завршетка сукоба у Украјини и испреговараног мира, који подразумевају, на пример, трговинске везе. И распон одговора по питању односа с Русијом у "постконфликтном добу" показује велику шароликост.
Док би 39 одсто Пољака прекинуло све односе с Русијом, пуну сарадњу с Русијом у будућности жели 26 одсто Немаца, 32 одсто Мађара, 36 одсто Аустријанаца и 51 одсто Бугара.
Што се тиче односа према Сједињеним Америчким Државама, 32 одсто испитаника из 11 земаља ЕУ сматра да САД "деле европске вредности и интересе": тако мисли 55 одсто Данаца, који су на врху листе на чијем су дну испитаници из Бугарске где само 13 одсто има овакав став према Америци. САД као неопходног партнера види 43 одсто испитаника.
Нешто више од половине, 56 одсто испитаника сматра да би поновни избор Доналда Трампа за председника ослабио односе САД и ЕУ, због чега, како тумаче аутори истраживања, 74 одсто њих подржава идеју да ЕУ треба сама да се брине о сопственој одбрани, пре него да се ослања на америчку помоћ.
Већина испитаника (62 одсто) сматра да њихова држава треба да остане ван било каквог сукоба на Тајвану, мање од четвртине верује да њихова влада треба да подржи америчку страну у овом питању, а подршка је највећа у Шведској, Пољској и Холандији.
Европљани се у већини случајева не слажу са ставом председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен која сматра да треба преиспитати односе с Кином и боље проценити ризике. У овом истраживању 43 одсто испитаника Пекинг види као неопходног партнера и противи се увођењу санкција.
Испитанике забрињавају економски планови Кине, наводи се у тексту, па тако 65 одсто њих не гледа благонаклоно на власништво ове земље у кључној инфраструктури какви су мостови и луке, а 58 одсто има такав став када су у питању технолошке компаније.
Такође, уколико би Кина испоручила оружје Русији 41 одсто анкетираних подржало би увођење санкција Пекингу, чак и ако би то нашкодило западним економијама.
