Европа на прагу нове избегличке кризе

Једно од питање које изазива највеће поделе у Европској унији је питање мигранстке кризе. Неколико километара од седишта Европске комисије у Бриселу, велики број миграната сваке ноћи спава на улицама или у парковима, чекајући прилику да се региструју за азил, пише "Политико".

Белгијски премијер Александар де Кру изјавио је да се Европа још налази у избегличкој кризи, али се том проблему не посвећује довољно пажње јер се у исто време дешавају још две до три кризе на европском континенту.

Белгијска државна секретарка за азил и миграције Никол де Мур тврди да су неке земље већ појачале контролу својих унутрашњих граница.

"То државе раде из чистог очаја. У међувремену, трагедије се дешавају на спољним границама Европе. Ако не успемо у реформи миграција, веома сам песимистична по питању будућности", закључила је белгијска државна секретарка за азил и миграције.

Сваке ноћи на другом месту

"Људи ми не дозвољавају да спавам пред њиховим вратима или испред трговинских објеката, тако да сваке ноћи мењам место на којем ћу преспавати", рекао је за "Политико" Сабахун, 21-годишњи момак, пореклом из Авганистана, који је стигао у Белгију у септембру.

Ситуација са којом се Сабахун суочава на улицама Брисела јасно показује слику избегличке  кризе која остаје непримећена широм ЕУ. Број избеглица које желе да добију азил у порасту је ове године и достигао је цифру која није забележена од 2015. године.

Нехумани услови

Белгијске власти су пронашле краткотрајно решење за недостатак смештаја и избеглице су већином смештене у шаторе. Ову меру белгијске владе, невладине организације оцениле су као нехуману.

"Пре пет година имали смо оволико људи и могли смо да се носимо са тим", рекао је Давид Вогел из невладине организације "Лекари без граница", тврдећи да проблем на улицама Брисела није све већи број тражилаца азила, већ начин на који се белгијска влада носи са кризом. 

Главни град Данске, Копенхаген, био је једна од најпопуларнијих дестинација за тражиоце азила. Прошле године је 2.099 људи затражило азил у Данској, у поређењу са 2015. годином када их је било чак 21.315.

Нови рекорди

Нова шведска влада такође планира да смањи број азиланата. Шведска је након великог прилива миграната са Блиског истока те 2015. године, знатно пооштрила имиграциону политику.

Најновији подаци показују да је у јулу ове године број захтева за азил у ЕУ достигао више од 70.000, према подацима Агенције ЕУ за азил.

Број украјинских избеглица које су регистроване у Европској унији је 4,31 милиона, али украјински народ не пролази кроз исту процедуру као остали мигранти који чекају на добијање азила у европским државама.

Аустријски стручњак за миграције Гералд Кнаус, који је учествовао у осмишљавању споразума о избеглицама између ЕУ и Турске потписаног 2016. године, истакао је да ће се целокупна ситуација само погоршати новим приливом избеглица из Украјине.

"Нико се у Европи не припрема за ово", закључио је Кнаус.