Нове свађе у немачкој владајућој коалицији због смањења буџета "тешког" 31 милијарду евра

Након десет година константних повећања државне потрошње, немачка влада је усвојила план којим се предвиђа "кресање" буџета за следећу годину у износу од 30,6 милијарди евра, чиме ће бити погођене различите сфере попут здравства, бриге о деци и јавног превоза - што је довело до оштрих подела унутар владајуће коалиције, пише "Политико".

Повећани јавни дуг из периода корона вируса и енергетска криза значе да је смањење трошкова неизбежно, сматра министар финансија Кристијан Линднер, додајући да Немачка мора да се врати строжој фискалној политици која поштује уставна ограничења јавног дуга.

"Ми смо тек на почетку финансијског преокрета", рекао је он. "Морамо да ослободимо државу од дугова без затрпавања људи и предузећа новим порезима."

Пад прихода од наплате пореза и подаци који показују да је Немачка упала у рецесију додатно су ограничили Линднеров маневарски простор. Смањење издатака погодиће сва немачка министарства осим оних за одбрану и рад и социјалну политику.

Планови смањења потрошње већ су довели до сукоба унутар трочлане коалиције коју чине Социјалдемократи (СПД) канцелара Олафа Шолца, Зелени и Слободне демократе (ФДП) министра Линднера.

Предлогу буџета се успротивио и сам канцелар. "Буџет је, наравно, затегнут због чињенице да смо последњих година навикли на много трошења", рекао је Шолц посланицима.

"Али ми морамо да формулишемо буџете који не покушавају да се суоче са кризама новцем из кредита, већ који су усмерени ка будућности наше земље", поручио је он.

"Ограничење на будућност"

Синдикати су критиковали предлоге новог буџета. Линднерово инсистирање на ограничењу дуга, који прописује да он не може прећи одређени део БДП-а, ставља "ограничење на будућност", поготово у тренутку када се земља суочава са више изазова, рекао је представник Немачке федерације синдиката Стефан Керцел.

Смањења буџета су већа од 18 до 22 милијарде евра, колико је Зелени министар економије Роберт Хабек најавио прошлог месеца. Парламент ће о предлогу буџета гласати на јесен.

Зелени су посебно незадовољни "кресањем" буџета намењеног за Министарство за породицу, на чијем челу се налази њихова Лиса Паус, за који они тврде да је одговоран за смањења новчаних издатака за породиље.

Сукоб унутар коалиције је ескалирао до те мере да су посланици Зелених и ФДП-а на Твитеру поделили поверљива писма, у покушају да се "оперу" од кривице за смањење буџетских издатака. Линднер је на тој друштвеној мрежи својој колегиници Паус написао да би она могла да уштеди у другим областима.

Иако ће "кресањем" буџета за породиљско бити захваћене само богатије породице које зарађују више од 150.000 евра годишње, Зелени сматрају да ће то смањити број мушкараца који паузирају свој посао због бриге о новорођенчади, чиме ће терет бриге о њима бити пребачен на жене, наводи "Политико".

Опозиција је такође критиковала план. Марко Чаја, генерални секретар Демохришћана (ЦДУ), говорио је "шамару родитељима из радничких породица, који де факто прави двокласно друштво".

Шолц је нагласио да његова влада остаје посвећена спровођењу једног од кључних пројеката Зелених - основни додатак за децу из домаћинстава са ниским примањима, који би требало да буде уведен 2025. године, али његово финансирање је још увек неизвесно.

Још један сектор који је погођен смањењем буџета је здравство. Министар здравља Карл Лотербах најавио је да ће његово Министарство државне субвенције за дугорочно осигурање.

Смањују се трошкови на образовање и транспорт, али не и одбрану

Други сектори који ће бити погођени смањењем трошкова су образовање и транспорт, наводи "Политико".

У немачком железничком оператеру "Дојче бану" тврде да им је потребно 45 милијарди евра до 2027. године како би унапредили своје капацитете и припремили се за повећање броја путника - пошто немачка влада жели да подстакне коришћење железнице како би се смањила емисија угљен-диоксида.

Међутим, Линднеров план предвиђа само 12 милијарди евра у те сврхе у периоду од 2024. до 2027. године.

Иако влада планира да искористи део фонда намењеног за борбу против климатских промена на обнову железничке мреже, нејасно је да ли ће то бити довољно да задовољи захтеве "Дојче бана", поготово зато што се из њега већ исплаћују субвенције за "Интелову" фабрику микрочипова.

Немачки буџет за одбрану биће изузет од смањења, пошто ће бити повећан са 50 на 52 милијарде евра. Ипак, очекује се да ће то повећање покрити само трошкове изазван инфлацијом и неће бити довољан да покрене модернизацију немачких оружаних снага.

Шолц тврди да ће влада искористити специјални фонд од 100 милијарди евра за војно наоружање како би финансирала те инвестиције и испунила циљ НАТО-а да од следеће године потроши најмање два одсто БДП-а на одбрану.

Ипак, нејасно је како ће Немачка моћи да испуњава тај услов након што средства из специјалног фонда више не буду доступна након 2026. године.