Самит Арапске лиге у сенци заоштравања односа арапских земаља
Лидери арапских земаља окупили су се данас у Алжиру како би присуствовали самиту Арапске лиге, првом од када су неке од земаља чланица ове организације нормализовале односе са Израелом.
Ова организација, која има 22 земље чланице, традиционално подржава Палестину у њиховом сукобу са Израелом. Ипак, последњих година неколико арапских земаља је нормализовало своје односе са јеврејском државом.
Уједињени Арапски Емирати први су постигли споразум о нормализацији односа са Израелом у августу 2020. године, а тако су постали трећа држава у арапском свету која је то учинила (након Египта и Јордана).
Након Емирата, односе са Израелом нормализовали су и Бахреин и Мароко, док је Судан постигао "привремени споразум". Одлука Марока посебно је значајна, пошто је продубила сукоб са својим старим ривалом – Алжиром.
Сукоб Алжира и Марока баца сенку на самит
Две северноафричке државе у отвореном су сукобу око Западне Сахаре. Док Рабат сматра ову некадашњу шпанску колонију делом своје територије, Алжир већ деценијама подржава Полисарио фронт, који се залаже за независност Западне Сахаре. Алжир је у августу прошле године прекинуо дипломатске односе са Мароком, наводећи "агресивне радње" својих суседа као узрок.
Алжир је такође један од главних спонзора Палестинаца, а непосредно пре самита Арапске лиге успели су и да посредују у постизању споразума о помирењу сукобљених палестинских организација Фатах и Хамас. Иако није извесно да ће овај споразум дугорочно преживети, реч је о несумњивој дипломатској победи за ову северноафричку државу.
Сукоб Алжира и Марока симптоматичан је за односе између арапских земаља, које ретко кад успевају да ускладе своје ставове. Чак је и питање Палестине, које је традиционално уједињавало арапске земље, постало семе раздора.
"Парадокс овог самита је то што се представља као уједињујући догађај, а заправо свака арапска земља има своје циљеве и интересе", изјавио је стручњак за међународне односе Хасни Абиди, а преноси "Франс 24".
Поделе у арапском свету показује и чињеница да многе кључне личности из овог дела света неће допутовати у Алжир. Престолонаследник Саудијске Арабије Мохамед бин Салман отказао је своју посету због наводне "ушне инфекције", док скупу неће присуствовати ни марокански краљ Мохамед VI.
Самиту неће присуствовати ни лидери Уједињених Арапских Емирата и Бахреина, наводи "Франс 24" позивајући се на арапске медије.
"Арапске земље које су нормализовале односе са Израелом нису одушевљене идејом да се та њихова одлука осуди", рекао је Абиди.
Сирија поново поделила арапске земље
Још једно питање које изазива поделе у арапском свету је учешће Сирије на самиту. Чланство ове земље у Арапској лиги суспендовано је 2011. године, када су протести против председника Башара ел Асада ескалирали у грађански рат.
Према наводима француских медија, Русија се заложила за повратак Сирије у ову организацију, за шта је имала подршку Алжира и Емирата. Ипак, од тога се одустало, пошто је велики број арапских земаља и даље против те идеје.
Очекује се да ће главна тема разговора бити пораст цена и доступности хране на светском тржишту, који значајно погађају многе државе у региону ширег Блиског Истока. Мароко, Тунис, Египат и Судан само су неке од земаља које зависе од увоза прехрамбених производа, а које су посебно тешко погођене актуелном ситуацијом у свету.
"С обзиром на недостатак житарица, инфлацију и питања енергетике, Арапска лига мора да покаже да је способна за солидарност и јединство, које је недостајало од почетка кризе", рекао је сарадник Француског института за стратешка истраживања Пјер Бусел са "Франс 24".
Ипак, неке арапске државе успеле су да профитирају у тренутку повећане потражње за енергентима. Алжир, као извозник гаса, постао је стратешки значајан за Европску унију, док су државе извознице нафте попут Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата последњих месеци ојачале своју позицију у међународној арени.
