"Шпигл": У Немачкој све више ментално оболелих

Скупоћа и брзорастућа инфлација, које угрожавају финансијску сигурност, свакако су утицале и на пораст стреса код запослених у Немачкој у првој половини 2023.

Подаци ККХ-а, једне од највећих компанија за обавезно здравствено осигурање у земљи с више од 1,6 милиона чланова, показују драстичан скок одсустава с радног места због душевних болести – на 100 запослених долази 303 дана боловања отвореног због поменутог проблема.

По речима психолога ККХ-а Антје Јудик, у првој половини 2022. године било је 164 изгубљена дана, у првих шест месеци 2021 – 137 дана, што значи да је већ сада практично достигнут ниво целе 2022.

Прошле године ово здравствено осигурање регистровало је 339 слободних дана на 100 осигураника због депресије, поремећаја прилагођавања или анксиозности. У 2021. и 2020. години боловало се 287 дана, а у 2019, пре короне, око 274 дана. 

"Нагло повећање изостајања с посла сугерише да постоји све већа учесталост тешких, дуготрајних менталних болести", рекла је Jудикова и додала да се то може одразити и на остале запослене будући да морају да преузму део посла болесних колега – и код њих се могу јавити менталне болести повезане са исцрпљеношћу.

Истраживање немачког Института Форса, које је обухватило 1.004 особе старости од 18 до 70 година, укључујући 722 запослена лица, потврдило је да је ниво стреса међу запосленима изузетно висок. Деведесет одсто је под стресом повремено, око половина испитаних често или веома често.

Скоро 60 одсто запослених истакло је да појачано осећа стрес у протекле две године. Разлози су посао, инфлација, климатске промене (по 47 одсто), затим то што морају да буду стално доступни преко телефона (37 одсто) и финансијске бриге (24 одсто). Скоро две трећине радника осећа се исцрпљено, а сваки шести радник пати од анксиозности изазване стресом.

Друге студије су откриле сличну слику: према ИПСОС-овој анкети која је спроведена на захтев осигуравајуће куће "Акса" и обухватила 2.000 људи старости између 18 и 74 године, скоро трећина испитаника себе је описала као ментално оболеле. Око 32 одсто је изјавило да пати од депресије, анксиозности или поремећаја у исхрани, опсесивно-компулзивног поремећаја или других менталних болести.

Према студији ККХ, најдужа одсуства у просеку од 71 или 112 дана у првој половини године била су због депресије и депресивних епизода. Лекари су, међутим, најчешће дијагностицирали акутне стресне реакције и поремећаје прилагођавања.

Дакле, све више људи је "под необичним притиском, великим напрезањем и сталним стресом", објаснила је Јудикова. Посебно су погођени, скоро као у пандемији запослени у службама које се баве негом старих и болесних особа.