Нова климатска политика САД: Нека Кина плати па ћемо и ми

Сједињене Америчке Државе су изненада постале вољне да натерају богате нације да плате одштету земљама које су погођене разарањима које су изазвале климатске промене, али само ако се и Кина укључи у то.

Вашингтон је годинама служио као заштитник богатих земаља које су се опирале да изврше таква плаћања. Овом одлуком Кина је постала климатска "бабарога" али је истовремено и изгубила статус "земље у развоју", пише "Политико".

Плаћање одштете државама у развоју које су погођене последицама климатских катастрофа и пораста температура једно је од најспорнијих питања у глобалним преговорима о клими, који се настављају овог викенда на великој конференцији у Шарм ел Шеику у Египту.

Кина би требало да допринесе сопственим средствима том циљу, рекао је новинарима крајем прошлог месеца специјални изасланик САД Џон Кери, "посебно ако мисле да ће наставити са повећањем својих емисија наредних 30 година."

Питање, које се у терминима глобалних преговора назива "губитак и штета", позива индустријализоване земље САД и Европе да пошаљу средства у мање развијене земље које су претрпеле поплаве, топлотне таласе, суше, пораст мора и друге катастрофе погоршане променом климе.

Те државе су мало допринеле климатској кризи — за разлику од Сједињених Држава, које су током протекла два века испумпале више гасова стаклене баште у атмосферу него било која друга земља.

САД су сада други највећи загађивач на свету. Кина је на првом месту, са емисијама угљеника више него дупло већим од оних у САД.

Након година опструкције по том питању, успешна рехабилитација репутације САД по том питању неће бити лака.

Угљен-диоксид се накупља у атмосфери вековима, што значи да историјске емисије тачно одражавају кривицу за екстремне временске прилике данас.

Према подацима из 2019. године, САД, ЕУ и Велика Британија су заједно одговорне за више од половине вишка ЦО2 у атмосфери. Допринос Кине износио је 12,7 одсто и расте.

Емисије гасова стаклене баште у САД и Европи су све ниже, док је Кина обећала само да ће њене емисије престати да расту до краја деценије.

Многе земље које су најдубље погођене климатским променама брину да увлачење Кине у такозвану дискусију о губицима и штети одвлачи пажњу, дозвољавајући САД и Европи да посеју поделе међу земљама у развоју.

Земље се плаше да би то такође скренуло пажњу са дискусије на коју многе нације које су дубоко погођене климатским променама виде као питање свог опстанка.

"Мислим да је то димна завеса“, рекао је Микаи Робертсон, преговарач са Антигве и Барбуде који је у тиму који представља савез 39 малих острвских држава.

Када је Кери био амерички државни сектретар, САД и Кина су редовно комуницирале око климатске политике, али је Пекинг прекинуо ту сарадњу у августу због посете председнице Представничког дома Ненси Пелоси Тајвану.

Сада, Керијеви напори да увуче Кину у питање губитака и штете повећавају забринутост да лоши односи САД и Кине представљају велику препреку за предстојеће преговоре.

"Суштина је следећа: немам разлога да верујем да би човечанство могло да реши климатски изазов ако два највећа емитера не могу ни да разговарају једни са другима“, рекао је Ли Шуо, саветник за глобалну политику активистичке групе "Гринпис".

Кинески председник Си Ђинпинг доследно је указивао на доктрину Уједињених нација да богате и сиромашне земље подносе различите терете климатских промена. Ипак, САД тврде да Кина више није у истој лиги као земље у развоју.

А Европска унија их подржава.

"У Шарму тежимо сусрету умова и политичке воље. Да би се задовољиле веома различите потребе рањивих земаља у одговору на губитке и штету, биће неопходни финансијски аранжмани који укључују целу међународну заједницу", рекао је званичник ЕУ који је желео да остане анониман.

Кина се можда у принципу не противи слању новца климатски осетљивим нацијама. Али то би било под кинеским условима и уз прављење јасне  разлике између одговорности Пекинга и одговорности САД и Европе.

Робертсон сматра да је терање Кине да се придружи групи глобалних донатора "будаласт задатак" и да би разговори у Египту требало да се фокусирају на успостављање новог глобалног фонда за решавање штете од климатских промена.

САД се протеклих година све чешће суочавају са захтевима за компензацију штете од климатских промена, иако Вашингтон инсистира да неће прихватити било какав договор који их сматра законски одговорним за претходне емисије.

Ипак, и САД и Европа до сада нису пристале на жеље земаља у развоју за посебним, наменским фондом за те репарације.

Кина је подржала стварање посебног фонда прошле године у Глазгову у Шкотској, иако под условима које су САД и ЕУ брзо одбациле.

Високи званичници Бајденове администрације рекли су у недавном позиву да предлог укључује финансирање само из развијених земаља и заобилази језик Париског климатског споразума из 2015. који штити богате земље од правне одговорности за штету узроковану њиховим претходним емисијама.