Свет
"Гардијан": Ако старост доноси мудрост, зашто Бајден не одустане од политике?
Док Америку муче "геријатријски" проблеми, британски премијери једва успевају да издрже и по један мандат
Ако старост даје мудрост, зашто Џозеф Бајден не зна кад треба да одустане од политике, пита се бивши британски министар и новинар Крис Мулин у ауторском тексту објављеном за "Гардијан".
"Једном сам на конференцији Афричке уније у Адис Абеби, чуо тадашњег генералног секретара УН, Кофија Анана, како публици препуној доживотних председника говори да је један од тестова лидерства - знати кад треба напустити сцену. Сви велики преступници су били присутни – Роберт Мугабе из Зимбабвеа, Омар Бонго из Габона, Теодоро Обианг из Екваторијалне Гвинеје и Јовери Мусевени из Уганде", наводи Мулин.
Анан је, како каже, тада говорио о афричким председницима, али су његове речи данас можда актуелније негде другде. Можда у Америци?
"Није ли необично да, више од 200 година након што је основан, политички систем који је отворен и наводно софистициран, као што је онај у САД америчком бирачком телу може да понуди само избор између два старија мушкарца – једног серијског лажова, а другог пристојног човека коме је истекао рок трајања", истиче "Гардијанов" коментатор.
Њему је, каже, јасно, да Трампа у политику гура жеља да остане ван затвора, "али зашто би забога (осамдесетогодишњи) Џо Бајден желео да се држи власти". Није му најјаснија ни Ненси Пелоси (83) која је донедавно била шефица Представничког дома, а ни Мич Меконел (81) лидер републиканаца у Сенату.
"Деспоти барем имају изговор, а то је што, пошто су згазили своје непријатеље и остварили снове среброљубља, не могу да гарантују да, када би се одрекли узди службе, неће бити позвани на одговорност за своја недела. Политички лидери у зрелој демократији, међутим, немају такав изговор. Чека их удобна и добра пензија, уносни мемоари и додворавање", поручује Мулин.
Британија, како он наводи нема ових "геријатријских проблема", већ је њена мука супротна: у Британији су премијери под таквим притиском да последњих година ретко издржавају један пун мандат а камоли два.
"Моћ, наравно, када се коначно постигне, ствара зависност. Пошто се толико дуго трудио да дође до врха (готово 50 година), у Бајденовом случају је разумљиво његово оклевање да се одрекне функције", закључује Мулин.
