РТ Балкан истражује: Ко провоцира НАТО члан 5 на Дунаву?

Украјинске власти су у понедељак, 4. септембра саопштиле да су руски дронови претходне ноћи експлодирали на територији Румуније, која је чланица НАТО-а, током напада на украјинску лучку инфраструктуру на реци Дунав.

"Према подацима украјинске државне граничне службе, синоћ су, током масовног руског напада у близини луке Измаил, руски 'шехиди' пали уз детонације на територији Румуније", изјавио је представник украјинског Министарства спољних послова Олег Николенка. Како је пренео Би-Би-Си, Украјинци су инсистирали да имају доказе о експлозији.

Румунско Министарство одбране је у први мах "категорички порекло" украјинске наводе, а у саопштењу које је објављено истог дана наглашено је да "ни у једном тренутку средства које је Руска Федерација користила за напад нису представљала директну војну претњу ни територији Румуније, нити њеним територијалним водама".

Румунске власти су, ипак, неколико дана касније промениле причу, након што је тамошњи министар одбране Ангел Тилвар посетио област делте Дунава. Он је локалним медијима рекао да су пронађени остаци нечега "што би највероватније могао бити дрон" на истоку области Тулча, недалеко од Дунава, који у том делу свог тока формира природну границу између Румуније и Украјине.

"Потврђујем да су у овој области пронађени делови који могу бити од дрона", рекао је румунски министар и додао да делови не представљају претњу, преноси АП. Објављено је и да су румунске власти започеле истрагу како би утврдили да ли су наводни остаци дрона део руског оружја.

Уље на ватру убрзо је долио румунски председник Клаус Јоанис који је, не сачекавши резултате истраге, рекао да би напад представљао озбиљно кршење суверенитета Румуније.

"Уколико се потврди да ти делови припадају руском дрону, таква ситуација би била потпуно недопустива и представљала би озбиљно нарушавање суверенитета и територијалног интегритета Румуније, која је чланица НАТО-а", рекао је он на самиту Иницијативе три мора у Букурешту.

Управо је чињеница да је Румунија чланица НАТО-а од кључног значаја – пошто се налази испод "безбедносног кишобрана" који пружа члан 5 Повеље Алијансе.

Реч је о добро познатој одредби која прописује да је "напад на једног члана Савеза напад на све", односно да у случају да једна чланица НАТО-а буде нападнута, остале морају да предузму мере како би јој помогле у одбрани. Тај члан је до сада активиран само једном, када су се на њега у септембру 2001. године позвале Сједињене Америчке Државе након терористичких напада 11. септембра.

"Мислим да је Украјина од почетка деловања руских оружаних слага по лукама на ушћу Дунава у Црно море, гледала да на било који начин инсценира дејство руске војске на румунској територији како би то приписали неспособности НАТО-а да штити свој у територију и како би их увукли у сукоб", каже за РТ Балкан генерал у пензији и директор Евроазијског безбедносног форума Митар Ковач.

Украјинска лука Измаил на Дунаву постала је изузетно значајна за Кијев од када се Русија повукла из Споразума о извозу жита, пошто је у питању једна од ретких лука из којих та земља и даље може да извози прехрамбене производе поморским путем, кроз територијалне воде Румуније и Бугарске. Ипак, њен капацитет је вишеструко мањи од луке у Одеси и не представља адекватну замену за њу.

Како наводи Ковач, инцидент на румунско-украјинској граници би могао бити дело украјинских обавештајних служби.

Самим тим није изненађујуће то што званичници НАТО-а реагују крајње опрезно када дође до инцидената који би се могли протумачити као напад на неку од чланица тог савеза. То се десило и овог пута, пошто је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изјавио да та организација "нема никаквих индикација да су остаци дрона пронађени на румунској територији последица намерних руског напада".

Дешавања у Румунији подсећају на сличан инцидент који је средином новембра прошле године догодио у Пољској, када је дошло до експлозије у пољском селу Пшеводовов, недалеко од границе са Украјином, у којој је погинуло двоје људи. Украјина је у први мах покушала да за тај напад оптужи Русију, али су западне земље ускоро утврдиле да је највероватније реч о залуталој ракети украјинске ПВО.

И Митар Ковач се слаже да између инцидената у Пољској и Румунији има сличности пошто, како он наводи, Украјина "има за циљ да преко Калињинграда и Дунава покуша да увуче те две земље у конфликт".

Постоји ли опасност од директног укључивања НАТО трупа у украјински сукоб?

Од самог почетка Специјалне војне операције у Украјини, власти у Кијеву су покушале да на сваки начин привуку и директније укључе НАТО у свој сукоб са Русијом, што је та Алијанса недвосмислено одбијала.

На пример, Украјински председник Владимир Зеленски је 28. фебруара 2022. године, свега неколико дана након почетка СВО, позвао НАТО да успостави зону забране лета изнад Украјине, што су готово све чланице тог савеза убрзо одбациле.

Западне земље су до сада строго пазиле да не пређу границу која би могла да се окарактерише као директно учешће у борбама и током украјинских провокација.

То је случај чак и са неким од најватренијих заговорника Украјине, попут пољског председника Анджеја Дуде, који је непосредно након експлозије која је прошлог новембра однела живот двоје људи у његовој земљи изјавио да је највероватније реч о ракети украјинског ПВО и да нема доказа да је реч о намерном нападу у који би могла бити умешана Русија.

Међутим, ипак постоји страх да би политика западних престоница могла да доведе до ескалације која би резултирала слањем европских и америчких војника у Украјину.

О томе је већ говорила чланица Представничког дома САД Марџори Тејлор Грин, која је рекла да је плаши могућност избијања трећег светског рата и да би следећа ескалација сукоба у Украјини могла да укључи слање америчких војника у ту државу.

"То ме највише плаши. Мислим да демократе, Стејт департмент и администрација председника Бајдена могу да крену у том правцу зато што не желе да се повуку из Украјине" рекла је она.

Генерал Митар Ковач, ипак, не сматра да је Америци у интересу да се директно укључи у сукоб, већ да им тренутни модел по ком они шаљу оружје а Украјинци се боре сасвим одговара.

"Сигурно да Америка нема интерес да се директно укључује у сукоб и она ће то избећи по сваку цену. Ипак, могуће је да она жели да увуче неке европске чланице у конфликт. То је оно што Америка жели у ширем смислу  - да се европске чланице бране саме, а да ће им САД помоћи без директног укључивања у сукоб", каже саговорник РТ Балкан.

Како ствари стоје, ескалација сукоба је избегнута и овај пут, али нека питања и даље остају без одговора, пре свега то колико је "ненамерних инцидената" потребно пре него што нека усијана глава повуче непромишљен потез и одлучи да увуче НАТО у директан сукоб а Русијом,

Стиче се утисак да би многи у Кијеву желели да дође до таквог развоја ситуације.