Како су поплаве у Словенији паралисале немачку аутомобилску индустрију

Због разорне бујице која је почетком августа поплавила и залила муљем фабрику "КЛС" у Љубном, једног од кључних коопераната највећег аутомобилског концерна у Европи, "Фолксвагенове" фабрике једна за другом обустављају или смањују производњу, јављају локални медији.

Испоставило се да су залихе делова, већ набављених из Љубна, довољне само за још недељу дана производње у постројењима у Немачкој, али и оним расутим по другим европским државама.

После катастрофалних поплава у Словенији прва се огласила фабрика из Португалије саопштењем да због хаварије у словеначком "КЛС-у" обуставља производњу на два месеца; потом је "Фолксваген" обзнанио да због застоја у снабдевању компонентама изазваних поплавама у Савињској долини скраћује радно време у више својих погона у Немачкој.

Погођена и трећа фабрика Фолксвагена

Саопштено је да се привремено смањује производња у фабрици у Емдену на северу Немачке, исто тако у Хановеру, а сада и у матичном, највећем погону у Волфсбургу.

Тако је у року од само три дана због поплава у Словенији заустављена производња у неколико фабрика аутомобила широм Европе.

Дирк Гросе-Лохајде, директор набавке у "Фолксвагену", потврдио је уочи отварања овогодишњег Сајма аутомобила у Минхену за немачку новинску агенцију ДПА да словеначка компанија "КЛС Љубно", која немачку аутомобилску индустрију снабдева прстенастим зупчаницима и прстеновима за стартер и погон мотора са унутрашњим сагоревањем, више није у могућности да ишта производи.

У напору да умири коментаре да се Фолксваген нашао у озбиљном проблему, Гросе-Лохајде је изјавио да су у међувремену, да би попунили настали вакуум, производњу повећали заменски "Фолксвагенови" добављачи делова, што је распалило зебњу међу 260 словеначких радника у Љубном да ће им други кооперанти немачког аутомобилског гиганта из Европске уније или конкуренција из других делова света отети посао и оставити их трајно на улици.

Стрепњу није отклонило ни обећање Немаца да матично предузеће не намерава да прекине сарадњу са словеначким добављачем који кључним деловима снабдева 80 одсто предузећа на европском аутомобилском тржишту, још посебно јер је директор словеначког "КЛС"-а оценио да је штета на машинама велика и да би део производње могао да буде покренут тек крајем године. Тачније, чим се одстрани 12.000 кубних метара блата.

Највећи проблем су машине и роботи, као и уништене или оштећене електричне инсталације. Само чишћење ће трајати више од два месеца, настала штета је процењена на више од 100 милиона евра.

Вођство фабрике је обесхрабрило и сазнање да ће од осигурања добити само два одсто одштете. Поједине машине коштају и по 900.000 евра, неке су успели да очисте од нагомиланог смећа, оперу и спасу, друге не. Производња од судбоносног 4. августа не постоји.

Гросе-Лохајде је у изјави за словеначке медије мало ублажио страх међу партнерима у Словенији речима да је "КЛС" солидан добављач (плус што тренутно другог нема на видику), стога и "Фолксваген" покушава да спаси производњу и радна места код куће тако што активно помаже словеначком кооперанту да очисти производне траке и поново покрене погоне.

У то име је немачки аутомобилски концерн из своје фабрике у Салцгитеру пут засеока Љубно послао 100 запослених, а онда и из Хановера додатних 30, као испомоћ при филигранском чишћењу блата и ђубрета који су потопили роботизоване машине.

На удару и "Сеат", "Шкода", "Ауди"

Због недостатка важних компоненти, "Фолксваген" је већ пре неколико дана морао да смањи производњу аутомобила у фабрици у Хановеру. Такође и у Палмели код Лисабона, где ће машине потпуно стати 11. септембра, све до средине новембра, јавила је немачка новинска агенција ДПА која се дочепала интерног обавештења запосленима у фабрици. Последично ће наредног понедељка и у немачком Волфсбургу бити десеткован број смена.

"Фолксвагенова" подружница "Аутоеуропа" у граду Палмела је једна од највећих страних индустријских инвестиција у Португалу. "Аутоеуропа" од 2021. представља 1,5 одсто португалског БДП-а и четири одсто португалског извоза. "Фолксваген" у Палмели производи "Т-рок" моделе од 2017. године.

Металуршко постројење "КЛС Љубно" које се једва дигло из пепела после распада Југославије када је изгубило 90 одсто наруџбина, последњих година је својим зупчаницима који се уграђују у погонска вратила, квачила и редукторе погона аутомобила снабдевало више од 80 одсто аутомобилског тржишта у Европи.

Директор Богомир Страшек рекао је за Телевизију Словенија да би према оптимистичном сценарију можда могли да покрену производњу раније него што је првобитно планирано како би прве испоруке кључних аутомобилских компоненти кренуле у "Фолксвагенове" и друге европске фабрике пре почетка новембра.

Због изостанка делова из Љубна је, према речима портпарола "Фолксвагена" Андреаса Морера, онемогућена производња свих "фолксвагенових" модела аутомобила са унутрашњим сагоревањем као и комбија и других возила, а ништа мање су погођени и "Сеат", "Шкода" и "Ауди". У проблемима је и "фолксвагенова" фабрика у Братислави.

"КЛС Љубно" производи око 150 милиона зупчаника годишње, а 2020. је почео да производи и делове за електричне аутомобиле европских произвођача.

Лоше вести из Словеније су још један ударац за немачку аутомобилску индустрију иза које је ионако тешка година због антируских санкција и деиндустријализације, али "остаје нада да ће тренутни проблеми бити решени у што краћем року", закључила је ТВ Словенија.

"КЛС" има срећу да у Европи ужива монопол јер снабдева чак 30 познатих аутомобилских компанија, зато се узда да нико од њих неће успети да нађе замену "преко ноћи". Што не значи да "Фолксваген" и други произвођачи аутомобила, поучени овим лошим искуством, нису у грозници тражења алтернативе, још посебно јер фабричке хале "КЛС"-а остају на истом подручју у Љубном које је и даље подложно поплавама реке Савиње.

Претходно је исту фабрику снашла слична судбина новембра 1990, истина, не тако девастирајућа. И тада фабрика није радила два месеца (сада неће најмање четири).

Словеначки стручњаци упозоравају да је Словенија у последњих 30 година противпоплавну заштиту потпуно занемарила за разлику од осталих република бивше Југославије. То се обило о главу тако становницима поплавама угрожених подручја као и предузећима која су у року од пар сати остала без свега: хала, машина, залиха сировина, робе произведене за продају…